Ово није само изложба, како наводе аутори, већ и наставак реченице коју Нови Сад пише месецима.
Ускоро ће бити обележено шест месеци од 1. новембра, када се на Железничкој станици у том граду обрушила бетонска надстрешница, усмртивши 16 особа, док је једна тешко повређена.
Надовезујући се на све оно што је проситекло из ове трагедије- протесте, блокаде и општи бунт, ова поставка такође се надовезала на рад Бенксија, анонимног уметника, чија дела шаљу снажну политичку поруку, критикујући конзумеризам, профит и елитизам.
„Ако нешто представља Бенксија у Србији, то је студентски бунт“, истиче за Културе.рс један од аутора изложбе Немања Јањић.
„Поруке ове изложбе су попут његових, о људима, систему и његовим грешкама. Као и сваки систем, и наш прави грешке. Зато је важно да га критикујемо, како би се поправио. Ако га не критикујемо, неће се поправити сам од себе“, додаје Јањић.
културе.рс
културе.рс
културе.рс
културе.рс
културе.рс
културе.рс
Надовезујући се на Бенксијев рад који одликује герилски приступ, Јањић истиче да овај уметник није тражио дозволу нити од власти нити од тржишта, те да су идентичну поруку послали и студенти који су заузели просторе који им припадају.
„Он улази у своје просторе. Тако и студенти улазе у просторе који припадају њима. У овој ситуацији очигледно је да је друштво отуђило те просторе и одвојило их од студената. А ако имају потребу да их блокирају, то значи да не служе њима, већ некоме другом. Бенксију никада није било важно чији је зид у питању, већ да пошаље поруку, да уради нешто што ће се приметити. То је оно што раде студенти“.
Изузев факултета и школа, у фокусу блокаде ових дана је и РТС, који је, како каже, на исти начин отуђен.
„Морамо наћи начин да људе изнова подсећамо коме све те институције стварно припадају, а припадају нама, грађанима. У моменту када људи схвате да РТС или нека друга институција не ради за њих, тада је већ касно, а последице су драматичне. Зато морамо променити свест и установити механизам борбе, како бисмо било коју власт могли да сменимо, ако ради на штету читавог друштва“.
културе.рс
културе.рс
културе.рс
културе.рс
културе.рс
Гласови ућутканих
Бенкси је своје графите цртао на многим местима широм света, од њујоршких зграда до срушених зидова Газе.
Супротно његовој пракси, многе галерије су организовале изложбе Бенксијевих радова, покушавајући да уметност, која у сржи има важне поруке, претвори у још један комерцијални производ и зараду.
„Покушали смо да његов рад пренесемо на најбољи начин овом изложбом и да останемо у његовој суштини. Мада смо ограничени средствима, верујем да смо успели да његов дух пренесемо боље него на званичним изложбама које продају његову уметност као производ“, каже Јањић и додаје:
културе.рс
културе.рс
културе.рс
културе.рс
културе.рс
„Откако смо отворили изложбу, пробудили смо сличан дух у људима. Цела земља од 1. новембра осећа бол и бунт. Постоји жеља за променом, и зато ова поставка, као критички настројена, има позитиван пријем код публике.“
Након Београда, Ниша и Новог Сада, изложба ће највероватније наставити пут и у земљама нашег региона, преносећи исту поруку, управо тамо где је и потребно.
„Морамо да пробудимо бунт. Ако желимо успешну државу, морамо сви радити на томе. Држава нису неки људи који нас организују. Првенствено је чинимо ми, обични људи“, закључује Јањић.
погледајте још
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.