“Архитектура. Скулптура. Сећање. Уметност споменика Југославије 1945–1991.” – нова изложба у Музеју савремене

Нова изложба у Музеју савремене уметности Војводине, под називом “Архитектура. Скулптура. Сећање. Уметност споменика Југославије 1945–1991.”, биће отворена у четвртак. 12. октобра, у 19 часова.

културе.рс • 10. октобар 2023.

фото: Роберто Конте

Галерија DESSA (Љубљана), часопис ab-Architect’s Bulletin (Љубљана) и платформа Architectuul су 2019. креирали изложбу фотографија и публикацију под називом “Архитектура. Скулптура. Сећање. Споменичка уметност Југославије 1945–1991”. 

Почетна кустоска концепција обухватила је избор од 33 споменика и меморијалних комплекса из свих република и аутономних покрајина бивше Југославије. 

Гостовања изложбе у другим државама бивше Југославије подразумевала су додавање првобитној селекцији три до пет споменика од стране државе у којој изложба гостује. 

Након почетних приказивања у Љубљани, Пирану, Копру, изложба је гостовала у Новиграду, Загребу, Подгорици, Сарајеву, Мостару, Бања Луци и Београду. 

фото: Сузана Вуксановић

фото: Марко Ерцеговић

фото: Роберто Конте

Овом приликом четири споменика, са подручја Војводине, придодата су постојећој селекцији: Тома Росандић, Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора, 1952, Суботица; Јован Солдатовић, Споменик жртвама фашизма – Породица, 1971, Нови Сад; Павле Радовановић, Споменик стрељаним мештанима, 1976, Сириг и Небојша Деља, Спомен комплекс стратиште, 1981, Јабука код Панчева. 

Тако је сада пред публиком у Новом Саду укупно 56 споменика и спомен-обележја.

При избору меморијалних споменика из Војводине, који су придодати изложби, издвојени су они који су искључиво посвећени цивилним жртвама и недужно страдалима током Другог светског рата на тлу Војводине, уместо споменичке скулптуре посвећене слављењу победе у народно-ослободилачкој борби, социјалистичкој револуцији и антифашистичкој борби. 

Фокус је на примерима који не славе хероизам, већ се усредсређује на категорију цивилне жртве, њихово страдање и места спомена, око којих су током времена настајали кругови и наслаге сећања поткрепиљваних осећањима личних и колективних губитака, евоцирањем потресних успомена односно “емоција као свесно одабраног поља комуникационог деловања”. 

Боштјан Бугарич

“Као кустоси и аутори са простора бивше републике Југославије пропитујемо значај и комуникацију споменика Народноослободилачкој борби данас. Физичко присуство споменика у пејзажу је опомена на стравичне последице фашизма и нацизма, што пак поставља питање улоге споменика на некадашњој југословенској територији, која је територија данашње Европе, заједничка свима нама. Изложба и каталог делују као архива свих врста фотографског материјала, филмских снимака и ауторских списа која се стално ажурира, архив који чини нови аспецт очувања овог градитељског наслеђа у данашњем свету”, наводе организатори изложбе. Шири контекст пројекта је одговор на комерцијализацију простора сећања. Покреће се питање рушења и скрнављења споменика екс-Југославије, који се огледа у коришћењу споменика у комерцијалне сврхе (снимање реклама и видео спотова, хипстер туристичке дестинације). Анализа грађе појединих савремених аутора, који су укључивали споменике у различите туристичке руте по девастираној територији бивше Југославије, отвара питање маркетинга и експлоатације меморијалних локација и гробница за нову зараду. Колонизацијски туризам представља нови облик колонијализма 21. века, пошто га глобални капитал користи као средство за освајање простора сећања, разрађујући измишљене и неистините наративе у сврху рекламирања производа и повећања броја посетилаца/корисника. На тај начин, реинтерпретирају се уметничка обележја меморијалних места и прекривају лажима масовне гробнице оних који су изгубили животе зарад својих идеала.”

Одржавање изложбе “Архитектура. Скулптура. Сећање. Уметност споменика Југославије 1945–1991” у Музеју савремене уметности Војводине реализује се у оквиру пројекта под називом “Споменичка скулптура посвећена НОБ-у у Југославији 1945–1991”, Сузане Вуксановић, историчарке уметности, музејске саветнице МСУВ.

У оквиру пројекта, 3. новембра ће бити организована и Национална научна конференција са међународним учешћем, под истим називом “Споменичка скулптура посвећена НОБ-у у Југославији 1945–1991”, у Кино сали Музеја савремене уметности Војводине, Нови Сад.

До краја године планирано је објављивање Зборника радова са ауторским текстовима учесница и учесника Конференције из свих република бивше Југославије: Владимир Кулић (Државни универзитет у Ајови), Славица Стаматовић Вучковић (Архитектонски факултет, Универзитет Црне Горе), Ненад Лајбеншпергер (Републички завод за заштиту споменика културе, Београд), Благоја Варошанец (Музеј савремене уметности, Скопље), Јасмина Чубрило, Ана Ереш, Владана Путник Прица (Филозофски факултет, Универзитет у Београду), Сабина Тановић (Технолошки универзитет, Делфт), Олга Манојловић Пинтар (Институт за новију историју Србије, Београд), Војислав Мартинов (Музеј Војводине, Нови Сад) и Сузана Вуксановић (Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад).

фото: Лазар Пејовић

фото: Роберто Конте

Након конференције планирано је представљање књиге “Shaping Revolutionary Memory: The Production of Monuments in Socialist Yugoslavia” (Igor Zabel Association for Culture and Theory, Ljubljana; Archive Books, Berlin; 2023) у разговору са уредницама издања, Сањом Хорватинчић (Институт за повијест умјетности, Загреб) и Бети Жеровц (Филозофски факултет, Универзитет у Љубљани).

#Други светски рат #Југославија #Музеј савремене уметности Војводине #народноослободилачка борба #Нови Сад #споменици

вести >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Дон Кихот: Роман овековечен балетом

27. март 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Недеља шпанског језика у Новом Саду: Стручни скупови, радионице и предавања

13:15

сећања >

За њега су говорили да је ”неморалан и саблажњив”, а запамћен је као један од најбољих сликара своје генерације

9. април 2024.

имате вест?
пишите нам!