Кроз поставку ће водити историчар уметности проф. др Владимир Симић и кустоскиња др Александра Человски.
Црквена уметност Карловачке митрополије представља једну од најзначајнијих целина српске нововековне уметности, насталу током више од два века у оквиру сложених верских, политичких и културних прилика Хабзбуршке монархије.
Од скромних зографских икона и манастирских храмова до академског сликарства, монументалних иконостаса, портрета и историјских композиција, она је одражавала духовни ауторитет Цркве, историјско памћење и националну свест српског народа.
У том дугом развоју спајани су утицаји православне традиције са уметничким токовима Кијева, Беча, Пеште, Минхена и Рима, стварајући препознатљив визуелни израз који је истовремено чувао веру и прихватао нове облике знања и културе.
Иако је Карловачка митрополија као засебна институција престала да постоји 1920. године, њена уметничка баштина остала је трајан део српског разумевања вере, уметности и историје.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.