„Полазећи од једног изнимно препознатљивог симбола југословенског модернизма, киоска К67, Тамара отвара простор за ново тумачење, превазилазећи његов утилитарни карактер и дајући му статус артефакта и носиоца носталгичне, али и амбивалентне меморије“, бележи о изложби др ум. Мила Сретеновић.
Реинтерпретирајући овај киоск кроз различите медије, она користи његову модуларност, подложност сталном преслагању, серијалност, као и некадашњу свеприсутност, преображавајући их у метафору колективног искуства.
„Оваквим поступком уметница ствара простор рефлексије о времену, идеологији и фрагментарности сећања“, додаје Сретеновић.
Тамара Агић рођена је у Београду 1997. године.
Дипломирала на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду, у класи професора Добрице Бисенића 2021. године.
Завршила је мастер студије графике у класи професорке Катарине Зарић, на Факултету ликовних уметности у Београду, 2022. године, где и тренутно похађа докторске студије.
Током програма Ерасмус+ похађала је један семестар на мађарском Универзитету ликовних уметности у Будимпешти школске године 2023/24.
У 2024. години, сарађивала је са Институтом за шпански језик и културу „Сервантес“ на изради графике поводом прославе 20 година постојања овог института у Србији.
Радила је као истраживач-приправник на Факултету ликовних уметности у Београду.
Добитница је две награде (Рибњик, Пољска и Велика Плана, Србија) и једне похвале за графику.
Од 2020. године активно излаже у земљи и иностранству, са преко 60 групних и реализованих 7 самосталних изложби.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.