Ова поставка, стиже из Природњачког музеја у Београду, јединствена је научно-естетска синтеза интердисциплинарних знања чији симболични корен чини биологија, док се у њој преплићу историја, етнологија, антропологија, уметност, гастрономија и друге научне и креативне дисциплине.
Ауторско дело др Уроша Бузуровића, кустоса Природњачког музеја, ова изложба посредством мириса, укуса и додира води посетиоца у свет чудесних моћи зачина.
У правом ватромету боја и калеидоскопу облика 39 зачинских билјака, смештена је ова изложба која нас упознаје са биолошким пореклом и историјатом зачина, њиховим утицајем на велика географска открића, политичке и економске успоне и падове.
Зрењанинска публика ће имати прилику да сазна више о митовима, предањима и веровањима везаним за зачине, али и о њиховој клјучној улози у гастрономији.
Маштовита поставка, чији дизајн потписују Ања Марчетић и Билјана Совилј, има нарочиту миришлјаву и тактилну димензију, која омогућава посетиоцу да осети арому и структуру зачинских билјака, како оних егзотичних, тако и оних које расту на тлу наше землје.
Изложба је интерактивна, прилагођена свим узрастима и осмишлјена тако да посетиоци могу да доживе билјке свим чулима – да виде, додирну, помиришу и препознају мирисе који су обликовали историју света.
Изложбу прати репрезентативни каталог који ауторски потписују др Урош Бузуровић и др Александра Маран Стевановић.
Поставка ће бити отворена до краја јула.
Надлежна кустоскиња је Наташа Кнежевић, музејски саветник – биолог.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.