Феђа Киселички се, већ годинама бави буђавим пределима које његов немаран однос према храни умео да распростре по намирницама у фрижидеру.
Како каже, пројекат фотографског интересовања за живи свет фрижидера осмислио као критику савременог бахатог одношења према храни.
Вођен фасцинациом облицима, бојама и светлосним ефеткима детаља голом оку невидљивог стваралаштва буђи, Феђа је, тако, снимао микро свет настао из сопственог, али и ширег људског немара макро објектнивом, да би потом снимке вишеструко увећао како сведоче овде изложене фотографије.
„Таквим уметничким поступком, који би могао да се схвати и као израз био уметности, људска неодговорност (према храни) је добила монументалне размене густо сатканог и незаустављивог живота разиграних мицелијума мајушних гљива, чиме нам је Феђа умногоме отежао навике непримећивања и небављењапроблемом прехрамбеног јавашлука“, бечежи о изложби др Ивана Пражић.
Истиче да је његов уметничко-фотографски потпис јединствен међу читавом плејадом уметника и уметница чије је стваралаштво наданула плесан, међу које спадају и немачки уметнички фотограф Клаус Пихлер, чије мртве природе с буђавом храном критички подсећају на чињеницу да данас близу милијарди људи на планети гладује, али и Елин Томас, која веже, хекла и шије веристичке мотиве плесни.
Аутор изложбе Феђа Киселички рођен је 1974. у Новом Саду.
Ангажован је као фотограф у Музеју града Новог Сада.
Излагао је на 11.самосталних изложби.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.