Васа Поморишац и његов новац

Поред Паје Јовановића, Омера Мујаџића, Васа Поморишац спада у ред малог броја академских сликара у Југославији, њеном предратном и ратном периоду, по чијем су нацрту израђене новчанице.

културе.рс • 1. децембар 2023.

културе.рс

Паја Јовановић, поред своје најпознатије новчанице у апоену од 1000 динара са ликом Краљице Марије, урадио 1936. године новчаницу од 10 хиљада динара, са ликом младог краља Петра, која никада није издата нити је била у оптицају. 

О овој новчаници нема никаквих података и случајно је пронађена извесна количина у црногорским пећинама, заосталих, при повлачењу Краља и владе пролећа 1941. године. 

Три године касније, штампана је новчаница од 10 динара, такође са ликом младог Краља, која је била у оптицају  годину дана, од почетка априла 1941 .године.

Академски сликар, Омер Мујаџић, родом из Босанске Градишке, париски ђак који је стварао и као професор радио у Загребу, аутор је  новчанице од 500 динара, која је била у оптицају од почетка 1937. до јула 1941. године. 

И ова новчаница је на аверсу имала лик младог Краља Петра. 

Мујаџић је и у послератном периоду био аутор неколико новчаница од којих ниједна није издата па самим тим није била у оптицају, осим апоена од 500 динара, која је била у оптицају средином педесетих година.

Ратне резерве

Услед погоршања политичких и економских прилика у Европи а и међународних односа уопште, почетком тридесетих година, државни органи и Народна банка Краљевине Југославије, донели су одлуку да се израде и штампају новчанице у циљу стварања ратне резерве  у новцу.

Ова ратна резерва у новцу била је неприкосновена и могла се пустити у оптицај једино по одлуци председника Савета земаљске одбране.

Народна банка Краљевине Југославије, фебруара 1934. године добила је детаљан опис нове резервне новчанице од 100 динара, а шест дана касније министар финансија Милорад Ђорђевић овлашћује Народни банку да почне са њеним штампањем.

Три године је било потребно да се овај посао заврши.

Стојићевић и Кун – Поморишчеви сарадници

Васа Поморишац, новчаницу је израдио у сарадњи са графичарем, Пантом Стоићевићем и гравером Вељком Андрејевићем Куном.

О Панти Стоићевићу је мало шта познато али се зна да је аутор новчаница од 50 и 20 динара из 1931. и 1936. године, и коаутор новчанице од 100 из 1934. године  са Васом Поморишцем.

Вељко Андрејевић Кун био је гравер свих новчаница које су се стварале у Заводу за израду новчаница, и био је један од најбољих цртача и ксилографа у то време у Европи. 

Ксилографију, израду дрвореза за вишебојну штампу, Кун је учио прво у Државној штампарији а потом у Будимпешти, Бечу, Вроцлаву и Берлину. 

По повратку у Београд отворио је штампарију.

Када је, 1931. године Завод за израду новчаница решио да доведе стране ксилографе за израду наших новчаница, које су се до тада израђивале у Паризу, Андрејевић је своје услуге понудио Заводу на Топчидеру.

Од тада, он је био једини аутор клишеа југословенских новчаница међуратног периода, осим за чувену новчаницу са ликом Краљице Марије аутора Паје Јовановића, за који је клише израдио париски гравер Делоше, који је то радио и за неке претходне наше новчанице. 

Мора се узети у обзир да је клише урађен још 1929. године када се у Заводу за штампање новчаница нису радили клишеи али је новчаница штампана на Топчидеру 1931. године.

културе.рс

културе.рс

Најлепше новчанице

На Поморишчевој новчаници  од сто динара поред уобичајених елемената који се налазе на свакој новчаници, на аверсу новчанице налази се фигура жене а на реверсу фигуре две жене, све обучене у хаљине наших средњевековних властелинки. 

Поред жене на реверсу стоји млади соко, који представља све словенско односно југословенско јединство са спуштеним мачем. 

И на лицу као и на наличју новчанице налазе симболи науке, књижевности, трговине, занатства, финансија и уметности. 

Црква на Опленцу, задужбина Карађорђевића налази се на лицу а поглед на Дубровник на наличју новчанице.

Да ли се Дубровник на новчанице нашао као град са изузетно дугом, и у сваком погледу важном историјом или је то била жеља тадашњег гувернера дубровчанина др. Мелка Чингрије остаће непознато.

Ипак одећа женских фигура, детаљи са народним мотивима па можда и избор Дубровника да се нађе на овој новчаници као важног политичког и финансијског партнера средњевековне Србије, можда јесте избор самог Поморишца, или су се ове две чињенице лепо уклопиле.

Поморишац је и при изради новчаница остао доследан себи и својој визији уметничког стварања: 

”Заронимо се у себе и пробудимо  оне притајене стваралачке снаге чији се корени протежу дубоко у прошлост.”

културе.рс

културе.рс

Фасцинација средњевековним сликарством 

Фасцинација нашим средњевековним сликарством и архитектуром потиче из његових обилазака српских манастира са својим професором Љубом Ивановићем, приликом којих је радио копије бројних фресака.

Преломни тренутак у ком Поморишац дефинише себе и окреће се према традицији, је  настао 1927. године коју су обележила два важна догађаја.

То је одржавање Шесте југословенске изложбе на којој је, годину дана раније основана група Облик чији су се чланови Петар Добровић, Мило Милуновић, Јован Бјелић и многи други бескомпромисно залагали за актуелне светске уметничке тенденције, излагли углавном „леве” тенденције, како их је дефинисао историчар уметности Лазар Трифуновић, што је изазвало реакцију извесног броја уметника којима је припадао и Поморишац.

Исте године у Београду је одржан Други међународни византолошки  конгрес који је окупио угледне научнике. 

Овај скуп  допринео  је да су српска фреска и византијска уметност постали тема дана у јавном и културом животу, што је довело до полетне афирмације средњовековне уметности.

На Новом универзитету одржана је репрезентативна изложба копија фресака, а Народни музеј је тада отворио засебно средњевековно одељење.

Створена је таква атмосфера из које је изникла група Зограф, чији су главни оснивачи били Васа Поморишац и Живорад Настасијевић.  

Њихова главна тежња била је да се створи национална уметност, која своје изворе налази у фрескама и иконама,  архитектури манастира, народним орнаментима, народној поезији и легендама.

Мада нису успели да привуку значајније ствараоце тога времена себи, Поморишац је својој идеји коју развија на интелектуалној основи, остао доследан.

културе.рс

културе.рс

То се види и на новчаницама које је израдио

Не само женске фигуре на новчаници од 100 динара, већ и мушка фигура коњаника са штитом на реверсу новчанице од 1000 динара, обучена је у одећу средњевековног властелина какву виђамо на фрескама.

И једна и друга новчаница спадају међу најлепше новчанице израђене у Заводу за израду новчаница, а новчаница од 1000 динара проглашена је од стране Међународне организације за банкноте за једну од десет најлепших на свету.

У то време, Поморишац је урадио и нацрт, који није усвојен, за новчаницу од 500 динара, на чијој се предњој страни налазе три женске фигуре обучене у богате хаљине српских средњевековних властелинки које су му очигледно биле велика инспирација. 

За израду новчанице од 100 динара, Поморишац и Стоићевић добили су хонорар од 40.000 динара, али поређења ради, Паја Јовановић је за новчаницу од 1000 динара са ликом краљице Марије,  добио хонорар од 100.000 динара.

Рат

Решењем Министарства финансија, 9. априла 1941. године, управа Народне банке објавила је пуштање у оптицај резервних новчаница од 100, 50, 20 и 10 динара. 

До 15. априла 1941. године, када су повучене, било је у оптицају 4,2 милијарде динара, и тим новцем у новчаницама из резерви, међу којима је била и банкнота од 100 динара Васе Поморишца, углавном је исплаћена војска. 

Око 9 милијарди опљачкали су Немци а остатак резерве од 38,2 милијарде је по наређењу Министра финансија уништено.

С обзиром да је стодинарка могла бити замењена у Народној банци Србије остала је сачувана извесна количина. 

Новчаница од 1000 динара која није била у оптицају сачувана је само захваљујући крађи приликом транспорта јер је сва количина требала бити уништена.

Тако је сасвим случајно сачувана једна од најлепших наших новчаница која никада није послужила својој сврси, али има велику историјску и уметничку вредност.

Новембра 1944. године, Саветодавни монетарни одбор у ослобођеном Београду донео је одлуку да јединствена новчана јединица у земљи остане динар. 

Крајем године одлучено је да се доштампа новчаница од 1000 динара.

Ова новчаница израђена је по нацрту Васе Поморишца 1942. године да би била пуштена у оптицај у септембру две године касније. 

Нова власт доштампала је одређену количину ових новчаница са другим воденим жигом јер се на постојећем налазио лик Краља Петра. 

Интересантно је да су све новчанице, без обзира на водени жиг биле у употреби до краја априла наредне године када су све повучене из оптицаја.

погледајте још

#Васа Поморишац #новац #Нови Сад

теме >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

”ФисКултура без граница”: Лето на Тргу галерија у духу Олимпијских игара

25. јун 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Изложба ”Ризик” у Галерији АУНС

6. јул 2024.

сећања >

„Тешко је познати живот, а сликати је лако”: Чудесни свет Илије Босиља 

12. јул 2024.

имате вест?
пишите нам!