Васа Поморишац, наш први школовани витражиста

Изложба Васе Поморишца у Галерији Матице српске, којом је заокружен значајан јубилеј - 175 година ове установе, представила нам је разноврсан опус овог недовољно познатог сликара, иначе последњег стипендисте Матице српске, али је и осветлила један нарочито важан аспект његовог рада - витраж.

културе.рс • 5. фебруар 2024.

културе.рс

Управо је разноврсност Поморишчевог стваралаштва оно што можда оставља најјачи утисак при сусрету са његовим делима – од портрета, пејзажа, фрески, до скица за новчанице, илустрација, цртежа, овај сликар важи и за нашег првог школованог витражисту.

Због тога се и у овој поставци нашло неколико витража, али и скица за витраже, који су настали током његовог стваралачког периода који је почео у годинама Првог светског рата, и трајао све до његове изненадне смрти 1961. године.

Централну позицију у главној сали Галерије, заузима његов витраж израђен на основу његове скице за хол зграде Аеро клуба у Београду, који тада није реализован, али је неколико деценија касније израђен, у сарадњи са Атељеом Станишић из Сомбра, са којим је Поморишац такође сарађивао, претварајући своје скице у врхуска уметничка дела од стакла.

“Ово дело, уз новостворено представљено на изложби, симболише славу човекове жудње за летењем изведену у бојеном стаклу, чији крвоток цртежа и слике гради мрежа оловних нити извучених на посебно конструисаној машини у Атељеу „Станишић 1908“ из Сомбора”, забележио је Данило Вуксановић, помоћник управника Галерије Матице српске.

“Поморишац вешто повезује несклад између индустријског прогреса и занатске утемељености када на нацрту за витраж Алегорија ваздухопловства представља Икара под Сунцем, са високо уздигнутим рукама и крилима како се узвисује над пилотом који обема ногама притиска хоризонталу пејзажа. Накнадни уметнички пројекат настао је без аутора Поморишца, који је много више него други уметници, сам исликавао стаклене површине као појединачне комаде светлосног мозаика”, пише Вуксановић.

Васа Поморишца, први витражиста у Краљевини Југославији, знање о овом медију стекао је на академским студијама у Лондону, где је изучавао технику витража, за шта је и награђен 1923. године за слику на стаклу “Свети Ђорђе убија аждају”.

На изложби је приказан и витраж Парисов суд, који асоцира на витраже израђене за приватне просторе наручилаца, али су неки од њих нажалост уништени током Другог рата.

И у послератним годинама је Поморишац наставио да прави витраже – међу њима су низ витража у београдском хотелу “Метропол”, од којих је остао само један, десет витража који су израђени за данашњу зграду Скупштине Града Београда, као и витраж “Тито са радницима”, који је своје место имао на југословенском павиљону у Измиру, и који је одисао соцреалистичким духом тада нове, данас бивше Југославије.

У српској култури витраж као ликовни медиј није био нарочито заступљен – према њему је Српска православна црква имала отклон сматрајући га “готичким продуктом католичке цркве”.

Како није био део историје православне сакралне уметности, за сам витраж са уметници нису школовали, а уколико је постојала потреба за његову израду, за то су најчешће били ангажовани стаклоресци.

Поморишац је своја прва знања о црквеном сликарству стекао код Стевана Алексића у родном Модошу, а у његовом стваралаштву присутан је снажан утицај школовања на академијама у Минхену и Лондону.

Кроз своје радове овај сликар упућује на националну традицију, угледајући се на српске средњовековне фреске, али и илуструјући српску епску поезију.

Атеље Станишић

Сарадња Атељеа Станишић и Галерије Матице српске на изради витража “Алегорија ваздухопловства” није случајна, с обзиром да је и сам Поморишац, сарађивао са Стевом Станишићем, сином Милана Станишића, оснивача овог атељеа који је почео да функционише давне 1908. године као “прва југословенска бојадисаона на стаклу и порцелану”.

Стеван Станишић и Васа Поморишац нису били само блиски сарадници, већ су били и пријатељи, а томе сведоче и четири портрета чланова ове породице које је урадио Поморишац.

Након Другог Светског рата, тамо су тајнама витража били подучавани и студенти Академије примењених уметности у Београду, где је Поморишац предавао.

#Васа Поморишац #витраж #Галерија Матице српске #изложба #Нови сад

теме >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Дон Кихот: Роман овековечен балетом

27. март 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Вече камерне музике

8. април 2024.

сећања >

За њега су говорили да је ”неморалан и саблажњив”, а запамћен је као један од најбољих сликара своје генерације

9. април 2024.

имате вест?
пишите нам!