Вера Јовановић је рођена 19. јануара 1933. године у Новом Саду, у којем је завршила основну школу и гимназију.
Дипломирала је 1960. године на Катедри за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, магистрирала на Свеучилишту у Загребу 1976. године, а докторску дисертацију под називом „Збирке, сакупљачи и дародавци у Војводини“ одбранила је 1986. године на Универзитету у Љубљани.
Већ од 1. августа 1961. године, у потпуности се посветила свом ангажману у Спомен-збирци Павла Бељанског у којој ће, на позицији кустоса управника, остати све до пензионисања.
Уз Павла Бељанског учествовала је у организацији сталне поставке, као и у институционализовању легата, утемељењу његових различитих сегмената који су драгоцен извор за изучавање националне историје уметности, покретању издавачке и излагачке делатности музеја.
Као зачетник стручног и научног рада у Спомен-збирци, током свог живота промовисала је
активности ове установе бројним писаним радовима којима је ширу јавност упознала са личношћу дародавца, његовом колекцијом и уметницима чија се дела у њој чувају.
Учествовала је у оснивању Награде Спомен-збирке Павла Бељанског, која се од 1968. године додељује за најбољи дипломски, а касније мастер рад, из области националне историје уметности одбрањен на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду.
Као признати стручњак залагала се за доношење закона о легатима и за отварање музеја легата.
Учествовала је у оснивању још две спомен-галерије у Новом Саду, које су формиране након Спомен-збирке Павла Бељанског: Збирке стране уметности (легат др Бранка Илића) Музеја
града Новог Сада (1966) и Поклон-збирке Рајка Мамузића (1972).
Њеном заслугом испред Спомен-збирке Павла Бељанског подигнут је споменик Надежди Петровић, поводом обележавања 80 година од смрти уметнице (1996).
Била је активан члан музејске заједнице Југославије и Србије, секретар Секције историчара
уметности Друштва музејских радника Војводине и један од оснивача и члан Одбора Одељења за ликовне уметности Матице српске.
Учествовала је на бројним стручним конференцијама и семинарима и била сарадник више стручних часописа и дневних листова, а сарађивала је и са многобројним колекционарима и дародавцима уметнина.
Ауторка је низа стручних радова, међу којима се издвајају прва репрезентативна монографија о Спомен-збирци Павла Бељанског (1977) и друга музејска издања: „Иван Табаковић и Недељко Гвозденовић: записи и преписка“ (1980), „Сликар Богдан Шупут: 1914–1942.“ (1984), „Судбина уметнина: збирке сакупљачи и дародавци у Војводини“ (1987).
Низом чланака и публикацијама других издавача допринела је јаснијем сагледавању периода коме припада колекција Павла Бељанског.
Сахрана др Вере Јовановић биће одржана у четвртак, 2. октобра, у 14.15 часова, на Градском гробљу у Новом Саду.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.