Ауторка поставке је музејска саветница др Јелена Бањац.
Галерија савремених новосадских уметника основана је у оквиру Музеја града Новог Сада 1963. године и представља прву уметничку збирку у граду у којој је савремена уметност проучавана на музеолошким принципима.
Од самог оснивања замишљена је као центар ликовних збивања, са циљем да прикупља, чува, проучава, интерпретира и излаже дела ликовне и примењене уметности уметника који живе и раде у Новом Саду.
Прва изложба радова из фонда Галерије, под називом „Сликари и вајари Новог Сада“, приређена је 1964. године у згради Топовњаче на Петроварадинској тврђави, а на њој је учествовало двадесет уметника.
Уметници оснивачи Галерије припадали су послератној генерацији новосадских ликовних стваралаца.
Већина њих је након Другог светског рата дипломирала на Академији ликовних уметности у Београду и углавном се бавила сликарством, док је мањи број био посвећен скулптури и графици.
Остварили су запажене каријере, не само у локалним оквирима, већ и широм тадашње Југославије, а поједини су стекли и међународни углед.
Њихов утицај био је значајан за формирање и уметнички развој бројних генерација новосадских уметника.
Током времена, Галерија се развила у једну од најзначајнијих колекција новосадске уметности друге половине 20. века.
Њен назив је у почетку варирао, да би 1965. године био установљен садашњи назив – Завичајна галерија.
Данас уметнички фонд Галерије броји више од 3.900 радова преко 200 аутора, који се чувају у оквиру Збирке ликовне уметности, Збирке примењене уметности и Заоставштине архитекте Ђорђа Табаковића.
Изложба „Визија и наслеђе“ представља омаж уметницима оснивачима Галерије и њиховом трајном доприносу културном и уметничком идентитету Новог Сада, чија дела и данас сведоче о богатству идеја и снази ликовних збивања у граду током друге половине 20. века.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.