”Волим Лондон. Компонован је од дивних идиота и бриљантних лудака, баш онако како друштво треба да изгледа”

Изложба Паје Јовановића и Густава Климта подсетила нас је на време с краја 19. века у Бечу, и како смо до сада имали прилике да се упознамо са уметничким стваралаштвом тог времена, прави је повод да се подсетимо и динамичних појава из књижевности тог доба.

културе.рс • 13. јануар 2024.

фото: Википедија / културе.рс

Као један од најупечатљивијих стваралаца тог времена, живот енглеског писца Оскара Вајлда турбулентан је баш онако какав је био и дух тог времена широм Европе.

На предавању у Галерији Матице српске, филолог Милица Милошевић подсетила нас је на његово стваралаштво и једини роман који је написао Вајлд, Ирац по рођењу, Енглез по одгоју, и како је сам говорио, ”осуђен да користи језик Шекспира”.

”И заиста, Шекспир ће доста утицати на његово стваралаштво, као што је то био случај и са другим великанима енглеске књижевности”, истиче Милица Милошевић.

Велики заљубљеник и хедониста који је водио рачуна о свом изгледу, говорио је да људе треба и осуђивати на основу њиховог изгледа, а још као младић је говорио да ће бити славан, или барем озлоглашен – био је и једно и друго.

Године 1875. почиње да студира на Оксфорду и у исто време почиње да објављује и своје прве песме. Током студентских дана, путовање у Грчку код њега је створило одушевљење  Есхилом и грчким песницима, што се види кроз његову песму ”Равена” за коју је добио прву награду на такмичењу песника на универзитету.

Већ као студент, носио се као денди, облачио се у свилу и коврџао себи косу, сматрајући да ће пре свега својим изгледом привући пажњу, а тек онда својим талентом.

Након завршетка студија одлази у Лондон, где почињу да се изводе његове драме.

”Имао је свој специфичан манир – где год да се појави волео је да направи мали скандал. При извођењу једне његове драме изашао је на сцену како би се иронично захвалио публици, са запаљеном цигаром, речима ”захваљујем се на интелигентном пријему ове драме, видим да вам се свидела колико и мени”. Волео је да изазове такву врсту реакције да би се његово име, као што и јесте био случај, често провлачило у салонским разговорима али и новинама”, истиче Милица Милошевић.

Тако је својевремено изјавио, док је боравио у Лондону:

”Волим Лондон, компонован је од дивних идиота и бриљантних лудака, баш онако како друштво треба да изгледа”.

Своје песме објавио је 1881. године у веома луксузно опремљеном издању и за само неколико недеља имао је четири издања књиге.

На таласу популарности одлази у САД и Канаду где је држао предавања о естетици и уметности, која су била веома посећена и на њима је зарађивао,  али је тај новац брзо трошио, до те мере да је имање његовог оца, због дугова, отишло на добош.

О његовој ексцентричној личности говори и то да је на царини, упитан да ли има нешто да пријави, одговорио да нема ништа осим ”свог генија”.

”Можемо само да констатујемо да није био ни скроман књижевник, а ни човек”, подвлачи филолог.

Његов повратак у Лондон и Париз пропратило је опште одушевљење, али је уморан од трчања за новцем и ”будалама око њега”, одлучио је да се ожени Констанцом Лојд, која му је родила двоје деце.

”Да ли је у питању велика љубав не знамо, али мираз који је донела у тај брак јесте био велик”, додаје Милица Милошевић.

У то време је уређивао модни часопис, објавио је збирку дијалога Intentions и коначно, књигу Слика Доријана Греја 1890. године.

Пад

Међутим, у то време и његова слава полако почиње да се гаси јер по салонима полако почиње да се шапуће о његовим тајним пијанкама и различитим аферама, које, на крају крајева, јесу обележиле његов живот, што можемо да наслутимо и из његових речи да ”жели да проба све плодове светске баште”.

”Та изјава дошла му је главе. Како је хедонизам Бодлера одвео у алкохол, морфијум и опијум, тако ће и Вајлда на крају одвести у затвор”, истиче Милошевић речи Милоша Црњанског.

Пут низбрдо почиње у тренутку када упознаје Робија Роса а касније Алфреда Дагласа Боузија, упола млађег од Вајлда, који се у њега заљубљује.

Дагласов отац ће почети  да шири гласине о томе покушавајући да склони Вајлда од свог сина, због чега ће писац бити касније осуђен и ухапшен 1895. године.

Његова супруга посетила га је само једном у затвору, одселила се са децом у Швајцарску и променила презиме. 

Изгубио је породицу, опљачкан му је стан, представе су му скинуте са репертоара.

Затворске дане проводи читајући Дантеов Пакао и Јеванђеље.

”Само је једна ствар гора од тога да сви о теби причају, а то је да престану”, рекао је он.

Након изласка из затвора није дуго поживео – то време провео је лутајући по Шпанији и Паризу.

Преминуо је на рукама хотелијера који га је примио у бесплатан смештај, свега месец дана пред крај века, 30. новембра 1900. године.

На сахрани му је било свега петоро људи.

Тек неколико година након његове смрти, Европа поново почиње да се сећа Оскара Вајлда, од Немачке до Италије, његове представе поново почињу да се играју, подижу му се споменици а његова гробница постаје место ходочашћа.

Wikipedia

Стваралаштво

Када су у питању његова дела бајке Срећни принц, Себични џин, Одани пријатељ, поеме Уметник, Следбеник, Господар и Учитељ мудрости, драме Вера или НихилистиВојвоткиња од Падове, Салома и друге.

Његов једини роман, Слика Дроијана Греја, први пут је објављен 1890. године.

Сам уредник је без његовог знања уклонио доста делова романа, што је Вајлда разљутило.

Оштра критика на ту књигу је била повод да се овај роман објави у целости са предговором Оскара Вајлда у којем је одбранио свој роман и написао манифест ларпурлартизма.

”Рекла бих чак и манифест декаденције. Предговор који касније долази постаје познатији и од самог романа”, истиче Милошевић и додаје:

”Оно чега се Вајлд држи пишући овај роман јесте да су људи увек досадни када говоре о другима али не и када говоре о себи. Предговор књиге настао је као последња линија одбране од оптужби критичара за неморал. Признао је да јесте написао књигу о ужансом моралу, али он роман и даље дефинише као есеј о декоративној уметности, односно као лепо уметничко дело”.

Сматрао је да свако у роману може да види своје грехове и да је то био главни проблем читалачке публике.

Његова кључна идеја била је одвајање области уметности и области морала, инсистирајући на томе да се делу мора приступити првенствено из угла лепоте.

”Реченицом у којој каже да је ”уметник творац лепих ствари”, он сматра да уметник не подражава нити изражава свој доживљај, већ је он креатор лепог света, те да је он заправо креатор лепог света, без обзира која је врста уметности у питању, те да је она сама по себи одређена као лепа. Тако да даље наводи како је ”циљ уметности да открије уметност а сакрије уметника”,  баш како и Флобер тврди да уметник треба да буде као бог у свемиру, невидљив, свемоћан, осећа се али није присутан и не види се”, каже Милошевић.

Сам Вајлд ће ипак признати да је себе превише унео у овај роман.

Анализирајући улогу критике, Вајлд је сматрао да и критичар својом критиком ствара ново уметничко дело, тврдећи за своје критичаре управо супротно – да нису ништа створили нити написали уметничко дело.

”Они који у лепим стварима налазе ружна значења покварени су а нису шармантни, то је грешка. Они који у лепим стварима налазе лепа значења просвећени су и за њих има наде”, пише Вајлд.

Завршни ударац својим критичарима задао је тврдњом да је ”сва уметност сасвим бескорисна”.

Wikipedia / Masao Nakagami

Утицај

Већ деценију након смрти Оскара Вајлда снимљен је први филм по овом роману, а прича о Доријану Греју екранизована је много пута током 20. и 21. века.

Такође, поред филмске уметности, направљен је и балет 1971. године, неколико опера, снимљена је филмска музика 1945. и мјузикли 2005. и 2008. године.

Пост панк бенд Television personalities снимио је песму Слика Доријана Греја 1981. године, Курт Кобејн са Нирваном изводи песму инспирисану овим романом, као и бенд Demons & Wizards  и други састави. 

#Галерија Матице српске #Густав Климт #Милица Милошевић #Нови Сад #Оскар Вајлд #Паја Јовановић

теме >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Дон Кихот: Роман овековечен балетом

27. март 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Недеља шпанског језика у Новом Саду: Стручни скупови, радионице и предавања

13:15

сећања >

За њега су говорили да је ”неморалан и саблажњив”, а запамћен је као један од најбољих сликара своје генерације

9. април 2024.

имате вест?
пишите нам!