Кустоско вођење кроз изложбу ”Молитва као милосрђе: Алфонс Муха и Предраг Ђаковић” одржаће се у петак, 8. новембра, од 19 часова.
Слика Алфонса Мухе ”Милосрђе”, која је представљена на изложби, и данас представља упечатљиву опомену, баш као и уређена мртва природа у првом плану слике са мачем, штитом, стрелама, керамичком посудом, искрзаном граном и фигуром Сиријуса.
Сликао га је млади Алфонс Муха, студент минхенске академије по поруџбини свог мецене, грофа Куен Беласија за дворац Емахоф у чешкој Хрушовици.
Пре него је отишао у Париз, један од најчувенијих уметника сецесије, декоративни маг линеарних бравура и примењене уметности, образовани творац Словенске епопеје на платну, 1886. године осмислио и извео композицију ”Милосрђе – Charitas”, без помоћника.
Више о овој слици, као и радовима Предрага Ђаковића, публика ће имати прилику да чује од др Данила Вуксановића.
Кустоска вођења кроз сталну поставку ”Идентитет колекције” одржаће се у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, у 13 и 17 часова.
Кроз сталну поставку водиће др Тијана Палковљевић Бугарски, управница ГМС и др Снежана Мишић, музејска саветница.
Историјат Галерије Матице српске чини скуп личности и догађаја у периоду од 1847. године када је донета одлука о формирању Музеума у оквиру Матице српске преко пресељења Матице српске у Нови Сад 1864. године, отварања Музеја за јавност 1933. године, осамостаљења и издвајања у самосталну установу 1947. и коначно, потпуне професионализације 1958. године са сталном поставком у сопственој згради у којој се и данас налази.
Нада Савковић
филолог
Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.
Владимир Бајић
”Градитељи Новог Сада”
”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.