У питању је изложба о добровољним ватрогасним друштвима на простору Војводине од половине 19. века до 40-их година 20. века, ауторки Чарне Милинковић, Милкице Поповић и Мирјане Лакић.
У Музеју Војводине се од 2022. године интензивно ради на истраживању добровољних ватрогасних друштава, чија историја започиње са наслеђем ватрогаства Аустроугарске монархије.
Први примерци ватрогасне опреме настали су средином 19. и почетком 20. века.
Удружења грађана за потребе гашења пожара довела су до стварања првих ватрогасних друштава у свету.
На простору данашње Војводине потреба за формирањем ватрогасних друштава била је такође присутна, али је развој текао мало спорије.
Сачувани предмети са терена сведоче о богатој прошлости добровољних ватрогасних друштава.
Рад ватрогасаца није се огледао само у гашењу, него и у образовању становништва на спречавању избијања пожара.
Тако је њихова делатност прешла и у поља културе и просвете.
Сачуване позивнице, као и фотографије са традиционалних ватрогасних балова, те фотографије деце са ватрогасних обука и такмичења, сведоче о томе.
Надалеко су познате параде ватрогасних оркестара, чије униформе, фотографије и музички инструменти говоре о њиховој важности у друштву сваке заједнице.
Ватрогасни домови са карактеристичним торњевима, који су имали функцију извидница, представљају значајно градитељско обележје у војвођанским градовима и местима, што је такође представљено на изложби.
Изложба говори о значају и напретку ове незаобилазне делатности, била она организована на добровољном или професионалном нивоу.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.