На трибини ће говорити проф. др Наташа Половина са Филозофског факултета из Новог Сада и уредница и модераторка програма др Настасја Писарев.
Наташа Половина рођена је 1980. године у Новом Саду.
Основне, магистарске и докторске студије завршила је на Филозофском факултету у Новом Саду, на Одсеку за српску књижевност.
На истом факултету ради од 2004. године, најпре као асистенткиња, а данас као ванредна професорка на курсевима из средњовековне књижевности и историје српске културе.
Бави се средњовековном књижевношћу, као и односима између средњовековне и народне књижевности.
Њена магистарска теза била је посвећена теми путовања у делима Доментијана и Теодосија, а докторска дисертација аутобиографским фрагментима у српским списима 14. века.
Објавила је књиге „Топос путовања у српским биографијама 13. века (Доментијан и Теодосије)“ (2010), „Кнегиња Милица“ (2016), „Очи срдачне“ (са Светланом Томин) (2016), и научно-популарне публикације намењене млађој читалачкој публици: „Сава Немањић – Свети Сава“ (2016) и „Српски средњи век кроз историју и легенду“ (2017).
Радове посвећене народној књижевности – о песмама слепих певачица – објавила је у књизи „Без очију кано и с очима“ (у коауторству с Светланом Томин, Маријом Клеут и Љиљаном Пешикан Љуштановић).
Серија трибина „Дневник о Црњанском“ се студиозно бави делом и животом овог великана књижевности кроз предавања и разговоре, а гости су најбољи познаваоци књижевног стваралаштва Црњанског, од професора, теоретичара и критичара, до писаца-савременика.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.