Стваралачки опус Зорана Грмаша (1970-2017) изузетно је обиман и обухвата више развојних фаза, што отвара широке могућности за његово истраживање и презентацију, бележи о поставци Кристина Јовичић.
У том контексту, како наглашава, ова изложба усмерава пажњу на рани, али кључни период његовог уметничког развоја – графичке радове настале у годинама 1995–1998.
Реч је о времену у којем се обликује Грмашев препознатљиви ликовни језик, кроз истраживање различитих техника и материјала.
Током овог периода, од првих дана студија на Академији уметности у Новом Саду па све до поновног студијског одласка у Италију 1998. године, Грмаш продубљује своје техничко и концептуално интересовање за графички медиј.
Графички листови овог периода су тематски, структурно и колористички усклађени: богата структура графичког листа испуњена је орнаментима, словним знацима и геометријским фрагментима.
Доминирају смеђи и окер тонови, уз повремене акценте црвене, који уносе живост и додатну слојевитост већ зрело формулисаном ликовном изразу.
У оквиру изложбе представљена су двадесет и два графичка остварења реализована у различитим форматима и техникама.
Највећи број радова изведен је техником колаграфије, у чијем развоју Грмаш има значајну улогу на домаћој графичкој сцени.
Експериментишући различитим материјалима и бројним уметнутим структурним елементима, аутор гради густу, изразито рељефну текстуру, која визуелном простору рада даје утисак дубине.
Умешно инкорпорирани знакови и текстуални фрагменти његовим делима придају семантичку димензију.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.