У оквиру ове манифестације одржаће се разноврсни програми.
Концерт „Паганини, Шуман, Изаји“ одржаће се у среду, 17. септембра, од 19 часова, а овом приликом наступиће виолиниста Теофил Маринковић и пијаниста Душан Гроздановић.
Концерт виолинисте Теофила Миленковића и пијанисте Душана Гроздановића биће одржан уз програм који обједињује ремек-дела Паганинија, Шумана и Изајиа.
Публика ће имати прилику да чује јединствено музичко путовање кроз 19. и 20. век.
Предавање „Тајни живот уметничких дела. Истраживање порекла предмета у Историјско-
уметничком музеју у Бечу“ одржаће се у четвртак, 18. септембра, од 19 часова.
Од 1998. године, у Историјско-уметничком музеју у Бечу се спроводи систематско истраживање порекла предмета, у складу са Савезним законом о реституцији уметничких дела и других покретних културних добара из аустријских савезних музеја и колекција и друге савезне имовине.
Истраживање се фокусира на уметничка дела и културне предмете који су конфисковани током нацистичког периода.
До данас је око хијаду предмета враћено првобитним власницима или њиховим законским наследницима.
Моника Лешер, која од 2009. године ради у Музеју у име Комисије за истраживање порекла, пружиће увид у своје области рада, истаћи успешне реституције и поделити неке од личних прича које стоје иза њих.
Предавање ће бити одржано на енглеском језику.
Др Моника Лешер, је студирала историју и романистику на Универзитету у Бечу.
Од 1998. до 2000. године била је хонорарни сарадник у Комисији за истраживање порекла у Етнолошком музеју у Бечу.
Од 1999. до 2002. године била је консултант у Националном фонду Републике Аустрије за жртве националсоцијализма.
Након неколико различитих истраживачких пројеката, од 2009. године је истраживач порекла уметничких дела и других покретних културних добара у Историјско-уметничком музеју у Бечу (КХМ) у име Комисије за истраживање порекла.
Један је од оснивача Радне групе за истраживање порекла.
Предавање „Париз – континуитет утицаја у делу Лазара Возаревића“ одржаће се у петак, 19. септембра, од 19 часова.
Лазар Возаревић је био један од кључних представника послератног модернизма у Србији, који је осавременио ликовни језик под утицајем Сезана и Пикаса.
Преко својих професора на Академији, нарочито Мила Милуновића, усвојио је искуства француске уметности и градио темеље сопственог стила.
Његови боравци у Паризу 1953. и 1959. донели су му и подстицаје и отрежњујућа сазнања о новим уметничким токовима, што га је усмерило ка енформелу и византијском наслеђу.
Иако није прихватио живот у Француској, Париз је остао његово трајно упориште и место провере уметничких достигнућа.
Својим радом успео је да синтетише светске узоре и домаће традиције у оригиналан израз, чиме је оставио значајан траг на националној и међународној сцени.
Пројекција филма „Путовање једног орнитолога“ и промоција књиге „Селинунте“ др Воислава Васића одржаће се у суботу, 20. септембра, од 19 часова.
Овај документарни филм представља изузетан живот и рад једног од најзначајнијих српских орнитолога, који је својим истраживањима и залагањем оставио трајан траг у заштити птица и њихових станишта.
Кроз архивске снимке и сведочанства, филм открива његову страст према природи и утицај који је имао на научну заједницу, јавност и нове генерације љубитеља природе.
Књига „Селинунте“ др Воислава Васића спаја путописе, есеје, сећања и аутобиографске записе, обухватајући више од 90 текстова насталих током његових путовања Европом, Азијом и Африком.
О књизи ће говорити биолог др Борис Иванчевић, књижевница Марија Кнежевић и професор српског језика и реторике Светлана Градинац.
Концерт „Бајке у соло песми“ одржаће се у недељу, 21. септембра, од 19 часова.
Концерт у извођењу дуа Воргић–Совтић води публику кроз мистичан свет митова, легенди и чаробних приповести, од Шубертовог Сина муза до Менделсонове Вештичје песме.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.