Када је 1826. године далеко од данашњих граница Србије, српски народ без државе, у тадашњој Пешти, основао Матицу српску, чинило се да је то тек скроман покушај неколицине просветљених људи да сачувају оно што се лако могло изгубити.
Али управо у тој скромности крила се снага вере у реч, књигу и у трајање духа.
У времену без сопствене државе, без политичке сигурности и јасних граница, Матица српска је била простор у којем су границе биле превазилажене, а идентитет једног народа обликован.
Двеста година Матице српске подсећа да култура није пролазна творевина, већ дуготрајан процес у којем свака генерација има своју улогу.
Матица српска, као симбол тог процеса, показује да је могуће опстати и трајати уколико постоји јасна свест о значају знања, језика и заједништва.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.