У програму ће, поред аутора проф. др Миливоја Павловића, учествовати и књижевник Ненад Шапоња, в. д. директора Културног центра Војводине „Милош Црњански” и Гордана Нонин, уредница и модераторка програма.
Ова књига је резултат полувековног ангажмана Миливоја Павловића – некад истакнутог новинара културних рубрика, потом приљежног хроничара књижевног живота, а данас искусног универзитетског наставника у највишем академском звању – професор емеритус.
Реч је о избору из око две стотине интервјуа које је Павловић објавио с најугледнијим југословенским и српским ствараоцима, највише из области књижевности.
Најстарији овде заступљен разговор јесте онај вођен са Мешом Селимовићем далеке 1969. године, у време велике националне и међународне славе због успеха романа „Дервиш и смрт”.
Следи низ интервјуа из седамдесетих година, а најмлађи је разговор вођен с Добрицом Ћосићем из 2014. године, неколико месеци пред смрт овог писца и утицајног јавног радника.
Павловићеви интервјуи уврштени у ову књигу сведочанство су широких могућности које књижевни разговор – као повлашћени поџанр – нуди културној и литерарној реалности.
Добар интервју с писцем опстаје, како се види, као посебан облик документарне књижевности.
Ова књига садржи и QР кодове на почетку сваког поглавља који воде до одговарајућег звучног записа.
Дакле, књига је озвучена фрагментима у којима њени књижевни и стварни јунаци говоре о себи или казују своје одабране радове.
На пример, Меша Селимовић говори о свом стваралаштву и чита одломак из романа „Дервиш и смрт”, Милош Црњански казује своју поему „Ламент над Београдом”, Бранко Ћопић се сећа босанског детињства у завичају, Данило Киш чита свој аутобиографски текст „Извод из књиге рођених” и друго.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.