Овом приликом говориће управница Галерије Матице српске др Тијана Палковљевић Бугарски, унук Саве Степанова Алекса Ћирић, као и председница жирија, историчарка уметности Светлана Младенов.
Фондацију оснива породица Саве Степанова 2024. године недуго након његове смрти са намером да очувају његов лик и дело и тиме остваре Савину замисао исказану речима:
„Желим да иза мене остане траг да сам живео и радио”.
Да се ради о човеку вредног сећања говори његов обиман и свестран животни рад.
Сава Степанов је био историчар уметности, ликовни критичар, теоретичар и кустос, чије је највеће интересовање била уметност стварана на просторима Војводине.
Током живота се највише посветио писању, те је култури допринео бројним текстовима у часописима и зборницима, монографијама 26 уметника, књигама, али и сценаријима за телевизијске емисије и документарне филмове о ликовној уметности и фотографији.
Поред тога, организовао је и мноштво изложби међу којима се истиче изложба 100 година српске уметности – од Милана Коњовића до Марине Абрамовић.
Изложбе приређује и ван оквира домаће сцене и тако шири глас о југословенској и српској уметности у градовима широм света попут Париза, Женеве, Москве, Будимпеште, Токија и многих других.
Број остварених дела и манифестација међутим, без квалитета не би значио успех.
О том аспекту Савиног рада, његовом квалитету и успеху, сведоче додељене разноврсне награде попут Награде Лазара Трифуновића или Вукове награде.
Углед на уметничкој сцени стиче захваљујући изузетној посвећености уметности и племенитим вредностима.
Вођен идејом да уметност од нас ствара боље људе, а ми даље боље и праведније друштво, Сава се својим радом борио за очување сећања на уметнике вредне пажње, афирмацију младих уметника и омогућава нам целокупно сагледање домаће уметности из угла цењеног ликовног критичара.
Галерија Матице српске је била је место Савиног првог запослења из ког улази у свет уметности, част да оствари бројне сарадње и да добије на чување јединствену збирку његових колекционарских дела.
Поклон-збирку Саве Степанова, коју је Галерија добила 2019. године, краси 75 уметничких дела од чак 57 аутора, а један део је истакнут у новој сталној поставци.
Из ГМС истичу да је на овај начин Савин рад и његова личност, посебног карактера, неизоставан део идентитета Галерије Матице српске.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.