Награду Спомен-збирке Павла Бељанског за најбољи мастер рад одбрањен на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду за школску 2024/25. годину добила су два рада: „Уметност у доба Војисављевића“ Антоније Јовичић, одбрањен под менторством проф. др Драгане Павловић и „Међународна делатност Студентског културног центра у Београду током 1970-их година“ Веронике Подрјадове, одбрањен под менторством проф. др Лидије Мереник.
Награда Спомен-збирке која је установљена Даровним уговором са Павлом Бељанским пре пуних шездесет година (1965) уручује се 58. пут, а током дуге традиције постојања ово је седма додела која ће протећи у знаку два добитника.
Награда се додељује за најбољи мастер рад из националне историје уметности одбрањен на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду.
У оквиру програма свечане доделе Награде биће отворена камерна поставка „Награда и уметност“, посвећена обележавању два значајна јубилеја у 2025. години: 60 година од утемељења Награде и 170 година од рођења Влаха Буковца (Цавтат, 4. јул 1855 — Праг, 23. април 1922).
Главна повезница између ова два јубилеја је Буковчево дело Велика Иза (1882), која заузима централно место Меморијала Павла Бељанског од његовог отварања за јавност 1968. године.
Тиме је легат Павла Бељанског постао препознатљиво место које се повезује са именом великог југословенског уметника европског ранга, Влаха Буковца, што је резултирало значајном аквизицијом 2020. године: Спомен-збирка је добила на поклон Буковчеву слику Портрет Марије Вучетић (рођ. Банац) (1885) која ће овом приликом бити премијерно представљена публици.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.