Ауторка изложбе је академик СКАИН проф. др Светлана Матић.
Милева Марић рођена је у Тителу 19. децембра 1875. године, у кући свога деде, по мајци, Анастасија Ружића.
Потиче из складне и добростојеће породице, од мајке Марије Ружић и оца Милоша Марића, нижег официра тадашње Аустроугарске војске.
У детињству је показала надареност и смисао за математику.
Јелисавета Барако, која је са Милевом похађала први разред, навела је да је она у Новом Саду била најбоља ученица у разреду, мирна и повучена.
Похађала је Краљевску српску школу у Шапцу и гимназију у Новом Саду и у Сремској Митровици.
Била је најбољи ђак, од свих тадашњих ученика, из области егзактних наука, математике и физике.
Своју натпросечност, доказала је похађањем мушке приватне Краљевске средње школе у Загребу, уз специјално одобрење.
Милева је била једина девојка у својој генерацији и пета студенткиња у историји Политехничке академије у Цириху.
Прву годину студија у Цириху апсолвирала је успешно.
Код познатог професора Хермана Минковског изучавала је математичку теорију релативитета, по којој је касније њен супруг Алберт постао познат широм света.
За време студија у Цириху упознаје студента, свог колегу, седамнаестогодишњег Алберта Ајнштајна.
Тај судбоносни сусрет и тренутак био је у јесен 1896. године.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.