У понедељак, 11. децембра, у 18 часова, панелисти који се кроз истраживачки, научни, уметнички и кустоски рад баве архитектуром на територији Африке, те ће представити низ пројеката којима су архитекти из Србије допринели грађењу идентитета држава Африке после добијања независности шездесетих година прошлог века.
На панелу ће бити представљене различите истраживачке теме, истраживачки процеси и резултати – од архитектуре зграде МАУ која баштини сарадњу са земљама Африке, преко архитектуре разних типологија у Африци аутора и фирми из Србије, до савремених интерпретација, изложби и тумачења тих искустава.
Поред тога што је архитектонско наслеђе дискутовано на панелу значајно за друштва и средине за које су настала, оно обухвата и запажена остварења у опусима архитеката из Србије.
Панелисти су Ана Кнежевић, др Небојша Антешевић, Јелица Јовановић, Илија Губић и Тихомир Дичић, док ће панел дискусију модерирати Тамара Конеска.
На панелу ће бити приказани пројекти архитекте Зоре Митровић Пајкић (1927-2021) за градове у Алжиру и Либији седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, архитекте која је изградила битне објекте у Новом Саду попут зграда Факултета техничких наука.
Tакође, биће приказани и пројекти у Зимбабвеу Зорана Жупањевца (1944-1995) и Ивана Пантића, које Новосађани знају као пројектанте зграде „Нафта-гас“, грађене деведесетих година прошлог века у време када су обојица живела и радила у Африци.
Да подсетимо, изложба „Наслеђе архитектонског извоза Србије у земље Африке од 1960. године до данас” аутора Илије Губића и Небојше Антешевића, биће отворена у среду 20. децембра у 18 часова на Архитектонском факултету у Београду.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.