Државе се мењају, динар остаје – како се наш новац променио за 139 година

У Архиву Војводине у току је изложба папирног новца Србије и Југославије од 1884. године до данас, коју је приредио нумизматичар Игор Маћешић.

културе.рс • 20. октобар 2023.

културе.рс

Баш како је и наслов ове изложбе ”Новац буди сећања”, динар у претходних 139 година није претрпео само промену дизајна – он је, био у оптицају у различитим државама, режимима, друштвима и идеолошким контекстима.

Управо се, према тим ветровима и мењао – од новчаница које су дизајнирали чувени уметници, попут Паје Јовановића и Васе Поморишца, са приказима династичких ликова, до сведеног ”партизанског динара” са ликовима истакнутих партизана до данашњег, помало застарелог динара, који носи изглед последњих новчаница које су носиле име земље, чији је назив остао иза нас, у историји – Југославије.

Аутор изложбе Игор Маћешић бави се нумизматиком још од малена – његово интересовање за ову област траје готово 30 година, а приказана колекција, која укључује новчанице одштампане крајем 19. века, приказује 150 је оригиналних новчаница, седам копија и један фалсификат.

културе.рс

”У питању је период од 139 година. Изглед нашег новца за то време променио се по стилским карактеристикама, прве новчанице динара које су штампане су дизајнирали уметници, међу којима су позната имена, попут Паје Јовановића”, каже за Културе.рс аутор изложбе Игор Маћешић.

Сликар Паја Јовановић дизајнирао је чувену новчаницу од хиљаду динара из 1931. године, која је својевремено оцењена као једна од најлепших и најскладнијих новчаница на свету – то је уједно и прва новчаница на којој је приказан лик познате жене, историјске личности, а урађена је на основу скица које су рађене између 1925. и 1927. године.

Новчанице од 100 и 1000 динара урадио је Васа Помoришац 1934. и 1935. године.

културе.рс

Новчаница од 1000 динара убраја се међу 10 најлепших на свету и никада није била у оптицају.

Изложба је сачињена од неколико сегмената и приказује новац који је био у оптицају од 1884. до 1918. године, папирни новац емитован од 1920. до 1929. године, потом новац из другог дела међуратног периода, који се користио од 1931. до 1939. године, као и за време Другог рата, од 1941. до 1943. године.

Изложен је и папирни новац издат по завршетку Другог рата, и био је оптицају од 1944. до 1953. које је урадио Ђорђе Андрејевић Кун.

културе.рс

На свих осам новчаница налази се лик партизана Миливоја Родића.

Са променом назива државе, када је Федеративна народна република постала Социјалистичка федеративна република, Југославија добила редизајнирани и деноминовани динар који је коришћен од 1955. до 1965. године.

Године 1965. новац је поново редизајниран и свој изглед је задржао до 1990. године, када са распадом Југославије и доласком хиперинфлације новчанице поново почињу да се мењају – најпре са додавање подужих низова нула, када су у оптицају биле новчанице вредности у износу од 500 милијарди, али и са новим лицима, великанима домаће историје.

културе.рс

Са стабилизацијом и прекидом хиперинфлације 1994. године бришу се нуле, а дизајн се мења 2000. године, када динар добија и данас актуелан изглед.

Поред најстаријих новчаница, које су веома скупе, јер је мали број њих сачуван до данас, и веома се ретко нуде за продају и једна од савремених новчаница има изузетно високу материјалну вредност – у питању је новчаница од 5000 динара која датира из 2002. године.

Идентична је као и данашња новчаница, али је у питању једна од последњих серија које су штампане са именом некадашње земље, Југославије.

културе.рс

Њена вредност је и разлог због којег је на изложби постављена копија.

Оно што нам показује новац кроз време јесте друштвено уређење кроз историју и новац као статусни симбол.

”Новац који је коришћен у одређено време приказује нам и колико је држава била моћна и велика. Живели смо и у малим и у великим државама у претходних 140 година”, истиче Маћешић.

културе.рс

Након Другог рата, са доласком комунистичке власти, штампани су партизански динари, са значајним одсуством уметничке линије, сведеног су, минималног дизајна са ликовима партизанских јунака, наглашава аутор изложбе.

Међутим, слична је ситуација и данас – новчанице које користимо данас немају нарочиту лепоту и уметничку вредност – редизајниране су 2000. године, али је тај концепт застарео будући да потиче још из 80-их година прошлог века, оцењује наш саговорник-

Осим дизајна, застареле су и по материјалу, с обзиром да је у нашој земљи још увек у употреби папирни новац, док у Румунији, Македонији и Бугарској користе полимер новчанице, као и великом броју земаља широм света.

културе.рс

”Можемо рећи да смо по квалитету материјала прилично заостали. Сам дизајн није нарочито очаравајући”, каже аутор изложбе.

”Мислим да бисмо требали ускоро да редизајнирамо наш новац. У пар наврата било је одличних предлога ентузијаста, који су понудили дивна решења, али се по том питању за сада ништа није урадило”, додаје.

културе.рс

Међутим, за такав посао ће се морати сачекати још, с обзиром да је штампање новца изузетно скуп процес.

Ова изложба ће бити отворена до 30. октобра у Архиву Војводине.

#Архив Војводине #Игор Маћешић #изложба #новац #Нови Сад

теме >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Свечано отворена Спомен-збирка Павла Бељанског: ”Филантропија као врхунски чин патриотизма”

18. јун 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Изложбе студената завршне године Академије уметности 

18. јун 2024.

сећања >

„Реч реформа, у Србији беше само она реч којој значење нико није дубље осећао, а мало ко ју је и разумевао”: Стерија, писац и реформатор који је био испред свог времена

1. јун 2024.

имате вест?
пишите нам!