Анђела Амиџић (1998) је визуелна уметница која кроз текстил истражује начин на који се обликују наши унутрашњи светови.
Вез користи као медиј кроз који промишља однос између материјала и наратива, лица и наличја слике, свесног и несвесног.
Кроз текстилне структуре, она обрађује теме сећања, несвесног, дома, тела и заједништва, преиспитујући на који начин нити и површине могу постати носиоци личних и колективних прича.
Њени радови спајају традиционалне технике са савременим уметничким језиком, стварајући простор у којем се преплићу лично и колективно, интимно и универзално.
Након основних студија графичког дизајна на Академији уметности у Новом Саду, које је завршила 2022. године, последњу годину студија провела је у Атини, на Универзитету Западне Атике, у оквиру Ерасмус+ програма.
Тренутно живи и ради у Новом Саду и Берлину као самостална уметница.
Пројекат „Друга страна приче” реализовала је 2025. године кроз самосталне изложбе у Дому омладине Београда и у Галерији „Чедомир Крстић” у Пироту.
Учествовала је и на више групних изложби, чланица је СУЛУВ-а од 2025. године.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.