Електронска изложба посвећена Гетеу у Библиотеци Матице српске

Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки и збирке РОМС-а поводом обележавања 275 година од рођења немачког писца Јохана Волфганга фон Гетеа.

021.рс • 13. мај 2024.

фото: Википедија

Поставка, коју чини избор из дела Јохана Волфганга фон Гетеа, као и литературе о њему, може се погледати до 2. јуна у јавном каталогу Библиотеке и на њеном веб-сајту www.бмс.рс. 

Аутор изложбе је Вања Ковачевић, а уредник Селимир Радуловић.

Јохан Волфганг Гете је рођен 28. августа 1749. године у Франкфурту на Мајни у Немачкој. Његов отац је био важна и поштована личност и углавном се бавио колекционарством, а мајка Елизабета је била ћерка једног од најстаријих франкфуртских достојанственика, и по годинама је била ближа свом сину него супругу. 

Гете је од малена показивао склоности ка цртању и књижевности, а касније и ка драмској уметности. Студирао је права у Лајпцигу 1765. године, који је био центар немачког књижевног препорода у то доба, а онда и у Стразбуру 1770. године. 

Уз права похађао је ботанику, хемију и анатомију. У Стразбуру упознаје Хердера, који се већ прославио критичким списима. Под његовим утицајем, Гете почиње да се интересује за поезију народног предања и за немачку националну прошлост. 

Убрзо се уклапа у покрет Штурм унд дранг. 

Након завршених студија започео је сопствену адвокатску праксу са циљем да право учини хуманијим. Године 1771. ради у Франкфурту као адвокат. Одлази 1772. године, јер осећа да ремети мир између свог пријатеља Кестнера и његове веренице Шарлоте Буф. Вест о самоубиству његовог познаника и догађај када му је речено да избегава кућу трговца Брентана са чијом је женом волео да свира, дали су му грађу за први роман. 

Роман „Јади младог Вертера“ издаје 1774. године, и он му доноси светску славу, док је иза себе имао драму Гец од Берлихингена из 1773. године, познату, али не у толикој мери. Претпоставља се да због недостатка искуства није био успешан адвокат и да је губио парнице. Верио се са Елизабет Шенеман (Лили из његових песама) и након тога је заувек отишао из родног града. 

На позив Карла Августа, војводе од Сакс-Вајмара, отишао је 1775. године у Вајмар где је обављао низ политичких послова. Напослетку је постао војводин главни саветник. Довео је Хердера, затим и Шилера, у Вајмар, те он постаје значајно духовно стециште Немачке. Упознаје Шарлоту фон Штајн којој посвећује 1.700 писама. 

Од 1786. до 1788. путовао је Италијом и управљао војводским позориштем Вајмара. У то време је завршио Егмонта, преточио у стихове Ифигенију и започео Торквата Таса. Учествовао је у рату против Француске што се веома одразило на његову личност. Учествовао је као официр пруске војске у бици код Валмија, током француских револуционарних ратова, а касније се упознао са Наполеоном и био одликован орденом Легије части. Пријатељство са Фридрихом Шилером је потрајало  све до Шилерове смрти (1805). 

Иако је имао вереницу, оженио се Кристијаном Вулпиус 1806. године. Гете се од 1794. године посветио искључиво писању, и након низа непревазиђених дела, године 1832. преминуо у Вајмару од срчаног напада, месец дана након што је завршио други део Фауста, који је објављен постхумно. 

Његово прво дело написано пре одласка у Вајмар, трагедија „Гец од Берлихингена“, уједно је и прво дело које га је прославило. Затим је уследио роман „Јади младог Вертера“ које му је донело изванредну наклоност светског читалаштва. У периоду док се дружио са Фридрихом Шилером довршио је „Године учења Вилхелма Мајстера“ и прелепу песму „Херман и Доротеа“ (у овом епу, поводом револуције, против које је био, слави породицу, свакодневни рад и мир), као и „Римске елегије“. 

У периоду Од Шилерове до своје смрти, написао је Фауста, Избор по сродности, своју псеудо-аутобиографију Из мог живота: чињенице и фикција, описао је путовање по Италији, објавио је доста научних радова и серију расправа о немачкој уметности. Његова дела имала су огроман утицај на књижевност и уметност чим су се појавила.

#библиотека матице српске #изложба #Јохан Волфганг фон Гете

вести >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Париз је град који је срушио све табуе, а овако су га доживели наши уметници

21. мај 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Фестивал студентског филма “Размена” од 6. до 8. јуна

10:32

сећања >

Бранко Радичевић је написао неке од најлепших песама, али је његов живот био потпуна супротност

6. мај 2024.

имате вест?
пишите нам!