Овом приликом, кроз препознатљив формат „Сусрет у Галерији”, публика ће имати прилику да у непосредном разговору упозна ауторе поставке – сликаре и професоре Факултета ликовних уметности у Београду, Петра Ђорђевића и Стефана Тасића.
Изложба „Заборављена садашњост” спаја две различите ликовне поетике које на аутентичне начине прилазе једној од вечитих уметничких тема – теми пролазности.
Док Петар Ђорђевић кроз живе боје и мотиве на платну бележи свакодневне тренутке и пролазност природе, Стефан Тасић користи мотиве из историје и спаја их са слоганима савремених великих компанија, отварајући питања о времену у којем данас живимо.
Сукоб ове две праксе производи динамизам и појачава ехо нашег глобално турбулентног тренутка.
Петар Ђорђевић (1986, Ивањица) је доктор ликовних уметности и сликар.
Ванредни је професор на ФЛУ у Београду (предмет Пластична анатомија) и гостујући професор на Академији у Сијану у Кини.
Аутор је једанаест самосталних пројеката и учесник преко тридесет групних изложби на домаћој и међународној сцени (Кина, Хрватска, БиХ), а члан је УЛУС-а и Клуба анатомских цртача Балкана.
Стефан Тасић (1984, Београд) је архитекта и доктор ликовних уметности.
Ванредни је професор на Факултету ликовних уметности у Београду на предмету Сликарска технологија.
Излагао је на бројним групним и самосталним изложбама у земљи и иностранству, укључујући Венецијанско бијенале архитектуре (2006), изложбе у Италији, Немачкој и региону, а бави се и теоријским радом.
Програм ће трајати до 20:30 часова, а улаз је слободан за све посетиоце.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.