Одлуку је донео жири који је радио у саставу др Милан Мицић (председник), мр Ненад Шапоња и мр Гордана Ђилас (чланови).
Благоје Баковић рођен је 4. априла 1957. године у Бојиштима, код Бијелог Поља.
Основну школу похађао је на Слијепче Мосту и у Равној Ријеци, гимназију у Бијелом Пољу, а студије књижевности на Наставничком факултету у Никшићу и Филозофском факултету у Новом Саду.
Радио је петнаест година као библиотекар у библиотеци Данило Киш у Врбасу.
Био је један од оснивача и уредника издавачке куће Слово, листа за децу Растимо и књижевног часописа Траг у Врбасу, где је и сада члан редакције.
Прву књигу песама објавио је 1979. године у Никшићу.
Након тога још десетак песничких књига.
Године 2020. објављена су му Изабрана дела у седам књига, у издању Православне речи и Архива Војводине.
Песме су му превођене на више од тридесет језика; заступљен је у преко педесет антологија српске поезије двадесетог века, а његове песме налазе се у лектири и у читанкама.
На српском културном простору Благоје Баковић овенчан је бројним песничким наградама међу којима је и Змајева награда Матице српске.
За укупно књижевно дело добио је награде „Филип Вишњић”, „Књижевни вијенац Козаре – Скендер Куленовић”, „Душко Трифуновић” и друге.
О његовом песничком делу организована су два научна скупа, а за целокупно књижевно стваралаштво добио је награду Културног центра Војводине Милош Црњански – Медаљу културе за животно дело, а за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и на српском културном простору Вукову награду.
Награду Златна књига Библиотеке Матице српске чине повеља, плакета, округли сто о делу добитника и зборник радова с округлог стола. Повеља и плакета биће уручене приликом прославе Дана Библиотеке Матице српске, 28. априла 2026 у 12 часова. Округли сто ће бити одржан у новембру ове године, након чега ће бити објављен и зборник радова.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.