Изложба „Козара 1942” отворена у Архиву Војводине

Тематска поставка укључује писма, документацију, фотографије и снимке који сведоче о страдању српског народа на Козари у лето 1942. године.

културе.рс • 10. новембар 2023.

фото: културе.рс

„За само месец дана, побијено је 40.000 српских цивила. Не можемо лако да пређемо преко чињенице да су десетине и стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома и других страдали од фашизма и нацизма. Њихове душе траже да их се барем на овакав начин подсетимо”, рекао је Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине.

„Злочине над српским народом извршила је Независна држава Хрватска у свом пуном државном капацитету и ово је можда један од најтрагичнијх елемената геноцида који се десио над Србима”, нагласио је директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић

Међу најважнијим сведочанствима на овој изложби јесу документарни снимци – сликопис НДХ, који је настао током офанзиве на Козари, а који су снимили немачки и хрватски сниматељи.

То је уједно и једини снимак током офанзиве на Козару, на којем  се може видети деловање хрватских и немачких војника, заробљавање становништва, паљење кућа и уништавање целокупног српског живота на Козари и Поткозарју.

Такође, публика има прилику да види истакнуте фотографије и бројна документа различите провинијенције – од усташких, немачких и партизанских, , о протеривању Срба, налозима за хапшење, извештајима…

„Кроз писмо које је један од затвореника написао својој породици из заробљеничког логора видимо све оно што се у човеку таложи током времена у заробљеништву – о чему размишља, чему се нада, за чим чезне, како храбри своју породицу док је у заробљеништву, види се дух отпора”, истакао је један од аутора изложбе, Бојан Арбутина.

Ову изложбу, приредили су Бојан Арбутина, кустос у Музеју жртава геноцида, Марина Љубичић Богуновић, виша кустоскиња Меморијалног музеја на Мраковици и Борис Радаковић, кустос Меморијалног музеја на Мраковици.

Аутор поставке је Никола Радосављевић из Музеја жртава геноцида у Београду.

На изложби су, поред осталог, по први пут од окончања Другог светског рата, представљени поједини експонати, као и аутентични аудио-видео записи трагичних догађаја на Козари, тзв. сликописи НДХ.

Поставку изложбе употпуњују две публикације – двојезнични каталог изложбе и зборник изабраних сведочанстава и архивалија о козарачкој епопеји под насловом „Козара 1942. године: Одабрана сведочанства и документи”.

Шта се десило те 1942. године?

У периоду од 10. до 15. јула 1942. године спроведена је немачко-хрватска опсежна офанзива на жариште устанка и најјаче партизанско упориште у Босанској Крајини – на Козару.

Офанзиву је предводио немачки генерал Фридрих Штал , командант 714. пешадијске дивизије Вермахта и командант Борбене групе Западна Босна, формиране искључиво за потребе офанзиве, под чијом командом су се налазиле и хрватске усташке и домобранске јединице.

Многоструко надмоћније непријатељске снаге, са око 30 хиљада војника, опколиле су око три и по хиљаде припадника Другог крајишког народноослободилачког партизанског одреда и око 80 хиљада српских цивила који су се пред офанзивом повукли у густе козарачке шуме.

И поред борбе партизанских јединица и народа, безизлазна ситуација приморала је руководство устаника на Козари да донесу одлуку о пробоју обруча који је извршен 3-4. и 4-5. јула 1942. године.

Након пробоја, у шумама Козаре остали су рањеници, цивили и партизани који нису успели да пробију непријатељски обруч.

По престанку отпора немачко – хрватске снаге кренуле су у „чишћење” терена што је подразумевало ликвидацију рањених партизана на лицу места, док су преживели цивили одвођени у тзв. прихватне логоре формиране свуда око Козаре, а затим даље у злогласне логоре међу којима је највећи број Козарчана доспео у систем концентрационих логора смрти НДХ у Јасеновцу, али и у логор Сајмиште у Земуну, као и у логоре у Норвешкој и Немачкој.

Један део цивила, углавном жена и деце, завршило је у Славонији где су били размештени по хрватским селима као бесплатна радна снага.

Процењује се да је током офанзиве на Козару страдало преко 40 хиљада Срба, од којих је чак 12 хиљада деце старости до 15 година.

Да није било помоћи коју је за Србе у усташким логорима покренула Дијана Будисављевић, страдања, пре свега деце, била би и трагичнија.

#1942. #Архив Војводине #Козара #Музеј жртава геноцида #НДХ #Нови Сад

теме >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Дон Кихот: Роман овековечен балетом

27. март 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Недеља шпанског језика у Новом Саду: Стручни скупови, радионице и предавања

13:15

сећања >

За њега су говорили да је ”неморалан и саблажњив”, а запамћен је као један од најбољих сликара своје генерације

9. април 2024.

имате вест?
пишите нам!