Приказани цртежи су рађени рапидографима и тушем на папиру.
Реч је о великим и средњим форматима који су део последњег циклуса цртежа насталих у периоду од 2021. до 2024. године.
Истражују однос човек – природа – технологија кроз апстрактан ликовни израз.
„Тематски, област која ме интересује јесте мрачна и не тако привлачна страна човекове природе, њене биолошке трошности, али и природе као хабитата. Трајање (живот), пропадање и окончавање представљени су кроз биљолике линијске структуре. Са линијским сноповима често се мешају елементи који подсећају на људско ткиво, кардиоваскуларну анатомију и друге антропоморфне представе, а у последњим радовима јавља се и иконографија савремених рачунарских система”, истиче Игњић.
Марио Игњић рођен у Добоју, завршио је Академију ликовних умјетности у Бања Луци, на смеру Графика, где је дипломирао 2010. године у класи професора Зорана Бановића.
Излагао је на више самосталних и групних изложби.
Тренутно живи и ради у Теслићу.
Поставка ће бити отворена до 31. јула.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.