На отварању ће говорити в. д. директора Културног центра Војводине Ненад Шапоња, в. д. директора Библиотеке града Београда Ненад Миленковић и аутор изложбе Марјан Маринковић.
Поставка је премијерно приказана у децембру прошле године у Галерији Атријум Библиотеке града Београда.
Библиотека града Београда је ову изложбу приредила поводом 50 година од Андрићевог одласка.
Аутор изложбе и каталога је Марјан Маринковић, а дизајн потписује Амалија Витезовић.
Серијом одабраних текстуалних фрагмената, визуелно оплемењених архивским фотографијама, од којих свака носи своју малу причу, изложба скицира пишчеву личност, његова животна и стваралачка начела, друштвени положај и ангажман.
Поставка се састоји из четири целине.
У првој, под насловом „Маска / Лице“, приказана је Андрићева личност виђена очима савременика – уметника и интелектуалаца који су га познавали.
Други изложбени сегмент, под називом „Рефлексије“, чини избор Андрићевих белешки о такозваним есенцијалним питањима: човеку, животу, смрти, смислу, истини, слободи…
Из њега се може ишчитати пишчева филозофија живљења, његов, прилично мрачан, поглед на свет.
У трећој целини, насловљеној „Поетика“, селектовани су Андрићеви искази о стварању, уметности, књижевности, писању, стилу, лепоти…
У њима су сабрани основни пишчеви стваралачки постулати, његово схватање књижевности и уметности уопште.
Последњи изложбени део, именован „Београд“, чине шест паноа посвећених везама Андрића и Београда.
На њима су приказани: Андрић Београђанин, бројне адресе на којима је живео, пишчеве књиге које су своја прва издања имале у Београду, догађаји у вези са добијањем Нобелове награде – укључујући пријем код Тита, друштвени живот Андрићев у престоници и прозни одломци посвећени Београду.
Изложба „Андрић: прича остаје” ће бити доступна за посетиоце до краја марта.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.