Изложба о Јовану Стерији Поповићу у Прометеју

Јован Стерија Поповић (1806–1856) остао је забележен као значајна одредница у историји српске књижевности. 

Памтимо га као драмског писца, аутора Кир Јање, Покондирене тикве, Родољубаца представа које се и данас изводе на сценама српских позоришта. 

Међутим, мање је позната његова делатност као начелника министарства просвете у кнежевини Србије средином 19. века.

Увек истину говорити и себи следствен бити – био је мото Стеријиног живота и рада. 

Изложба коју је приредила Олга Красић Марјановић за Библиотеку Града Београда поводом двеста година од Стеријиног рођења највећим делом обухвата пишчев живот од доласка у Србију 1840. године и касније преласком у Београд од 1841. до 1848. године. 

Тај период Стеријиног живота и стваралаштва када је радио као начелник у Попечитељству просвештенија обележиле су његове изузетне активности на пољу просвете, науке и културе

Изложба је конципирана у три тематске целине: у првој је приказан Стеријин боравак и рад у Београду од 1841. до 1848. године. 

Ту су представљена документа која представљају његов прегалачки рад у оснивању културних и просветних установа младе српске државе. 

За непуних осам година колико је боравио у Београду, прво као професор природног права и реторике у Лицеју, затим као начелник Попечитељства просвештенија успео је да састави нацрт Устава српске наука академије и са Атанасијем Николићем изради грб Друштва српске словесности (што је претеча Српског ученог друштва које је касније прерасло у Српску краљевску академију, данас САНУ) и директно учествује у оснивању и раду његовог Гласника.

У другој целини приказан је део драмског стваралаштва Јована Стерије Поповића, комедиографа, писца лаких комада и трагедија са темама из националне историја. 

Фотографијама и плакатима приказане су неке од најважнијих представа које су извођене на сценама београдских позоришта од 1844. до 1990. године. 

Уз помоћ Мире Одавић, кустоса Музеја позоришне уметности у Београду, изабране су фотографије представа Кир Јања, Лажа и паралажа, Зла жена, Београд некад и сад, Покондирена тиква (драма и комична опера), затим Родољупци, Волшебни магарац које су извођене у Краљевском народном позоришту, Српској комедији, на сцени код Мањежа, касније у Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212…

У трећој целини изложбе представљена су ретка издања као и рукописна грађ која је тешко доступна данашњим савременицима у архивама, музејима и библиотекама. 

Тако као посебну целину изложбе чине плакати на којима су приказани рукописи Роман без романа, Скендербег, Лажа и паралажа, Милош Обилић, Женидба и удадба, Родољупци и као посебан плакат са краја изложбе песма из збирке Даворје, Епитаф Надгробије самоме себи који је штампан црквенословенским писмом. 

Већина рукописа чува се у архиву Матице српске.