Јован Солдатовић (Черевић, 1920 – Нови Сад, 2005) завршио је гимназију у Новом Саду (1939) и уписао се на Архтектонски одсек Техничког факултета у Београду (1940).
Убрзо је постао сарадник народноослободилачког покрета (1941), а затим (од 1943) и учесник народноослободилачке борбе.
У Београду је студирао вајарство (од 1945) у класи професора Томе Росандића, чији је сарадник постао у Државној мајсторској радионици (1949).
Прву самосталну изложбу скулптуре приредио је у београдској галерији ,,Графички колектив” (1952).
Исте године у Новом Саду учествовао је у организацији и отварању Ликовног одсека Више педагошке школе, као и у иницијативи за отварање уметничких атељеа на Петроварадинској тврђави, која је постала једна од данас највећих ликовних колонија у свету.
Наставио је да ствара у Новом Саду, те је приредио прву изложбу скулптура у слободном простору (1955).
Радио је као први професор вајарства (1952-1981) на Ликовном одсеку Више педагошке школе, а потом, у звању ванредног професора, на Академији уметности у Новом Саду.
Имао је запажена излагања у иностранству и на нашим просторима.
Награђивани је аутор бројних скулптура и спомен-обележја очуваних у галеријама, на отвореном простору или у институцијама у нас и широм света.
Преминуо је у Новом Саду, почива у Черевићу.
Изложба се може погледати до 10. децембра
Пратећи програм
У оквиру пратећег програма изложбе одржаће се концерт ученика соло певања Музичке школе “Исидор Бајић” у класи проф. др ум. Сенке Солдатовић, који ће наступити уз клавирску пратњу проф. Александре Караџић у среду, 26. новембра, од 17 часова.
Концерт дуа Сенса, који чине сопран Сенка Солдатовић и пијаниста Александар Узелац, следи у понедељак, 8. децембра, од 18 часова.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.