„Уметничким доживљајем развојних фаза и стадијума фетуса излаже се људском оку нешто што припада унутрашњим условима организма, али што у себи носи суштину будућег човека. Осим своје телесне форме, човек има духовну садржину, а она се може осетити још од најранијих дана формирањем новог живота”, истиче о изложби Јована Дончић.
Кроз анализу мотива фетуса, који се континуирано понавља кроз цртеж и експерименте, отварају се питања и теме о настанку живота, о животу и смрти, човеку као комплекснијој самосвеснијој форми живота у космосу, али и о улози жене која је својим телом и бићем једина потенцијално способна да изнедри нови живот.
„У том смислу различите технике уметничког стваралаштва имају сврху материјализације етеричког и морфогеног у телесно, опипљиво, визуелно, које постоји или може постојати, али је још увек у хемијском процесу настанка, с непредвидивим исходом. Нешто уједно и крхко и моћно, с пулсирајућом снагом живота”, истиче-
Јована Дончић, рођена у Земуну, 1984. године, дипломирала на Вишој школи ликовних и примењених уметности у Београду, смер декорација ентеријера и аранжирање излога.
Завршила је основне и мастер студије сликарства на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи проф. Анђелке Бојовић.
Године 2022. уписала је докторске студије сликарства на Факултету савремених уметности у Београду, у класи је проф. Јованке Младеновић.
Члан је УЛУС-а и УЛУПУДС-а.
У статусу самосталног уметника, као члан УЛУС удружења, од 2025. године.
Поставка ће бити отворена до 22. јула.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.