Изложба је отворена у оквиру Недеље православља, у организацији Покрајинског завода за заштиту споменика културе и Епархије темишварске.
Црква Успења Пресвете Богородице у Чакову изграђена је 1768. године.
Иконостас дуборезан у периоду између 1768. и 1771. и иконописан 1771. године изузетно је вредно остварење српске барокне црквене уметности и рад је непознатих резбара и иконописца Димитрија Поповића.
Изузетност ликовних и композицијских решења иконостаса рано је препозната и високо вреднована и у српској литератури и у румунском систему заштите културне баштине.
Осликани зидови и сводови чаковачке цркве, рад Стевана Алексића с почетка 20. века, такође представљају изузетну вредност за историју уметности.
У априлу 2004. године Српску православну цркву Успења Пресвете Богородице у Чакову захватио је пожар који је тешко оштетио иконостас.
Неповратно је страдало више од трећине олтарске преграде, оштећене су и преостале иконе, зидови и сводови цркве.
Конзерватори Покрајинског завода за заштиту споменика културе отпочели су радове на санацији и реконструкцији 2023. године.
Изложба „Искре сјаја из пепела“ осмишљена је тако да посетиоце проведе кроз свет конзервације и рестаурације иконостаса, представљајући процес васкрсавања овог драгуља српске црквене уметности 18. века.
Ова поставка није само представљање тренутног стања, већ и свести и спремности да се важан подухват заштите, обнове и неговања српске културне баштине у матици и дијаспори настави и подржи.
Изложбу је отворио викарни епископ румунски Пајсије, а на отварању се обратио историчар уметности Дејан Радовановић, који је истакао да је овај рањени иконостас више од два века проносио важне литургијске поуке.
Откривена биста Доситеја Обрадовића у порти Саборне цркве у Темишвару
Биста Доситеја Обрадовића откривена је у порти Саборне цркве у Темишвару. Српски просветитељ, писац, филозоф, преводилац и први министар просвете у модерној Србији, Димитрије Обрадовић, по замонашењу Доситеј, рођен је у Чакову, на територији данашње Румуније. Личност и дело Доситеја Обрадовића представљају једну од кључних прекретница у историји српске културе, књижевности и просвете. Доситејев значај огледа се пре свега у томе што је донео просветитељске идеје у српски културни простор. Његово инсистирање на разуму, образовању и практичној користи знања представља отклон од средњовековног, теолошки доминантног модела мишљења. У том смислу, он није био само писац, већ реформатор свести.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.