Како се обележава Бела недеља и Масљеница сазнајте на предавању у Прометеју

Програм се одржава у седмици у којој трају оба празника, а биће речи о празновању недеље пред Васкршњи пост, како код Срба тако и код Руса.

Бела недеља је последња недеља пред Велики пост. 

Пре примања хришћанства обичаји који су се обележавали у овом делу године били су везани за култ предака, али и за рађање и јачање новог, младог сунца. 

Дани Беле недеље су се у свим нашим крајевима обележавали на сличан начин. 

Последњи дан Беле недеље се назива Беле покладе. 

Окупљале су се породице, пријатељи, комшије, кумови и гледали да дане Поклада проведу што ведрије, безбрижније и веселије. 

На трпези су били углавном млечни производи и обавезно уштипци или крофне. 

Изводиле су се разноврсне игре под маскама и најчешће је маскирана младеж ишла од куће до куће, збијала разне шале, певала, играла, а за награду добијала разне ситне поклоне у јелу и пићу које су на крају својих „похода“ заједно појели и попили. 

Овај део празновања подсећа на „коринђање“ уочи Божића.

Истовремено се ова иста недеља слави и код Руса и назива се Масљењица. 

Слави се свих седам дана и сваки дан има и свој назив и свој обичајни садржај. 

Масљењица је један од најмасовнијих, најживљих, па и најлепших празника у традицији руског народа. 

У дане Масљењице се једе пије и весели. 

Трпеза је богата, а главно јело на сваком столу је палачинка. 

Масљењица има строго распоређен начин празновања. 

Сваки дан Масљењице има свој назив и своје обичаје.