Како је изгледао живот племства под окриљем Карловачке митрополије у 18. веку? 

Изложба ”Племство у српској визуелној култури 18. века” биће отворена у петак, 14. фебруарa, од 19 часова, у Галерији Матице српске.

На отварању ће говорити управница ГМС др Тијана Палковљевић Бугарски, ауторка изложбе др Александра Человски и др Бранка Кулић, историчарка уметности.

Нова велика изложба настала је као резултат докторске дисертације и вишегодишњег истраживања др Александре Человски, кустоскиње Галерије Матице српске. 

Публици ће бити представљен живот племства окупљеног под окриљем Карловачке митрополије током 18. века кроз више изложбених целина: 

• У оквиру репрезентативне јавности 
• Плава крв и врлина: типови племства
• Образовање као привилегија
• Патрони и добротвори
• Породична галерија: брачне стратегије племства
• Племство и ктиторство. 

Кроз преко 80 уметничких дела, предмета и архивске грађе изложба анализира феномен племства из различитих перспектива, од стицања племићког статуса, прилагођавања личног идентитета појединца захтевима репрезентативне јавности кроз поручивање портрета, прилагање Цркви и ктиторске активности, патронажу уметности и културе, подизања раскошних курија и двораца па до одабирања локација гробних места.

Ова изложба својеврсни је повратак у период у ком реч племство не означава имагинарне ликове, већ стваран слој друштва који је због својих заслуга и врлина уживао привилегован положај. 

Истинита прича о ступању у редове племства, хијерархијске поделе статуса, ниво моћи и повластица које су поседовали, доста је комплексна. 

Статусне разлике су уочаване кроз поседовање имања, породичног грба, епитета у имену или преко начина одевања, ношења накита и оружја. 

У изложбеном простору, кроз пажљиво посматрање детаља на сликама, анализираће се модели доказивања припадности репрезентативној јавности, али се уједно преко њих може открити евентуална извештаченост овог слоја. 

Такође, српске породице су, након стицања племићког статуса, ступале у ред привилегованих и тежиле су борби за широке слојеве српског становништва. 

Због свега наведеног, проматрање племства са собом носи изазовна питања о расподели моћи, вредностима које моћ додељују и могућностима која она носи, те да ли привилегије бивају искоришћене само за сопствену или општу добробит. 

Иако живот појединих племићких породица није био на европском нивоу, част и известан понос због припадања племству су увек били присутни.

Поред портрета хабзбуршких владара и Срба племића из Галерије Матице српске, на изложби ће бити приказани портрети из колекције Народног музеја Србије и Музеја града Београда, али и из Националног музеја Мађарске из Будимпеште, Музеја лепих уметности Будимпешта, Српског црквеног музеја у Сентандреји и Ризнице српске православне епархије темишварске. 

Изузетно важни документи и предмети за разумевање племства као друштвеног феномена су повеље о доделама и потврдама племићког статуса из колекција Историјског музеја Србије, Војног музеја, Архива Војводине, Музеја Војводине, Музеја Српске православне цркве и Градског музеја Вршац. 

Уз то, применом савремених технологија представљен је изглед племићких курија подизаних у Банату и Бачкој, а њихов првобитни сјај и репрезентативност дочарани су представљањем резултата пројекта дигиталне реконструкције ентеријера двораца помоћу вештачке интелигенције.

Пратећи програм

Током трајања изложбе биће реализован богат пратећи програм у виду различитих предавања стручњака из области друштвене и културне историје новог века петком у 19 часова, као и ауторских и кустоских вођења викендом у 13 и 17 сати. 

За децу и тинејџере биће припремљене тематске креативне радионице суботом у периодима од 11 до 12.30 сати и од 16 до 17.30 сати. 

Поставка ће бити отворена до 1. јуна.