У улици Папа Павла данас је остало непромењено једино њено име.
Сећање на њен некадашњи изглед може изазвати носталгију, али и испровоцирати питања о односу према простору у коме живимо – простору и животу људи које обнова и распад једног града не погађају само естетски, већ и дубоко друштвено и политички.
Филозофкиња Јована Симић и културолошкиња Катарина Грковић отвориће тему о томе шта се памти, шта нестаје заједно са местима и зашто је важно говорити о променама које мењају не само изглед улице, већ и начин на који се у њој живи.
Догађај ће бити интерактиван и подстаћи ће публику на учешће, размену мишљења и дискусију, кроз пажљиво осмишљене активности и питања која подстичу на разговор о сећању, простору и одговорности према граду.
Трибина се одржава у оквиру пројекта „Изгубљено наслеђе: Улица Пап Павла”, који је настао као покушај да се укаже на брзину којом нестају не само објекти већ и сећања везана за њих.
Ова улица први пут је снимљена Google Street View камером 2013. године.
Од тада до данас срушено је девет кућа које су чиниле њен препознатљив изглед.
Њихов некадашњи изглед данас постоји готово искључиво у дигиталним траговима са Google мапа.
Кроз серију ликовних илустрација уметнице Јоване Миленковић и низ јавних разговора са суграђанима и стручњацима, пројекат настоји да освежи сећање на куће које више не постоје и да подсети колико лако овакви простори нестају из свакодневног памћења града.
Фокус пројекта није реконструкција архитектуре у класичном смислу, већ реконструкција атмосфере свакодневног живота и осећања везаних за некадашњи Нови Сад.
Пројекат „Улица Пап Павла” реализује се у оквиру Програма подршке неформалним групама, који спроводе Новосадска новинарска школа и ЦЕКОС из Сонте.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.