Константин Бранкуши – један од најутицајнијих вајара 20. века

У Националном уметничком музеју у Темишвару у току је изложба дела чувеног румунског вајара Константина Бранкушија, једна од најобимнијих која је приређена њему у част, током претходних 50 година.

културе.рс • 19. новембар 2023.

културе.рс

Изложба ”Константин Бранкуши: румунски извори и универзалне перспективе” приказује његово стваралаштво, више од 100 радова – скулптуре, цртеже, фотографије и документарни материјал, који су овим поводом позајмљени из Центра Помпиду, Тејт Галерије, Гугенхајм фондације, Националног музеја уметности Румуније, Музеја уметности Крајове и три приватне колекције.

Допринос савременој скулптури историчари уметности неретко оцењују немерљивим, а његов стваралачки пут узима маха када са 28 година напушта домовину, али га то не спречава да своје румунско порекло имплементира у своје универзалне перспективе стваралаштва, баш како и наслов изложбе каже. 

културе.рс

Међу најчувенијим скулпторима 20. века, Константин Бранкуши рођен је 1876. године у румунском селу Хобица, у породици сиромашних сељака.  

Школовао се на много места – похађао је Уметничку школу у Крајови, студирао је на Уметничкој академији у Букурешту, да би 1902. преко Немачке и Швајцарске кренуо  пешице у Париз, у који је стигао две године касније.

Након завршених студија у École des Beaux-Arts, Бранкуши је почео да излаже, најпре у Националном салону, а потом  у Јесењем салону. 

Тако је почео пут једног од највећих скулптора 20. века.

културе.рс

Његово су стваралаштво истoричари уметности поделили у пет периода:

  • Први обухвата време од његових почетака до 1905. – од портрета Вителија до “Поносне”;
  • Други периоде смештен је у раздобље између 1907. и 1910. године, од “Молитве” до “Пољупца”;
  • Трећи период, 1911. године започиње “Уснулом музом” у мермеру, а завршава се 1916. “Принцезом X”.
  • Четврти период обухвата време од 1916. до 1933, где спада један број “Уснулих муза”, портрети Госпођице Погани, Ежен Мејер Џо, Ненси Кунард, серија  торза и друга дела;
  • Пети  период је време од 1937. до краја 1941. који је обележио његов пут у Индију и  израду пројекта “Храма контемплације и ослобођења”, и пут у Румунију.
културе.рс

Огист Роден и Константин Бранкуши су међу најутицајнијим уметницима у погледу модерног вајарства у 20. веку.

Роден је вајарство ослободио начела академизма и створио је слободну уметност, док је Бранкуши инсистирао на чистом облику, прешавши са фигуративног представљања  стварности  на изражавање суштине ствари.

Бранкуши је преминуо 1957. године у Паризу, где је и сахрањен, на гробљу Монпарнас.

На његовој сахрани говорио је Жорж Сал, који је рекао:

“Пошто ти никада више нећемо  чути чаробни глас, који се уздизао из твоје беле браде да нас одведе у свет бајки и легенди, пошто ти више никада нећемо видети сјај у очима, са светлуцањем лукавства, које су се смејале  ономе што су виделе а нама није било дато да видимо, опраштамо се ожалошћена срца, ми, који смо те волели и дивили ти се, ми, они које си опчинио и који знамо да, твојом смрћу, нестаје један  прави песник и вечно се затвара божанска рука. Опраштамо се али твоја дела, узвишена, чиста, сјајна, остају: данас, више него икад, она одишу животом и никада неће престати да живе“. 

Изложбу прати двојезични, румунско-енглески каталог, кустокиње Дојне Лемни, и обједињује текстове румунских, француских и енглеских историчара уметности о уметнику и његовим делима која су представљена на изложби, са ажурираном верзијом његове биографије која је базирана на информацијама добијеним у оквиру најновијих истраживања.

културе.рс

културе.рс

културе.рс

културе.рс

Ова изложба, која ће бити отворена до 28. јануара, одвија се у оквиру програма Европске престонице културе Темишвар, где је недавно отворена и изложба ”Паралеле. Нови Сад / Темишвар” која је настала у сарадњи Национално уметничког музеја у Темишвару и Галерије Матице српске.

погледајте још

#вајар #изложба #Константин Бранкуши #Национални уметнички музеј Темишвар

теме >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Дон Кихот: Роман овековечен балетом

27. март 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Недеља шпанског језика у Новом Саду: Стручни скупови, радионице и предавања

13:15

сећања >

За њега су говорили да је ”неморалан и саблажњив”, а запамћен је као један од најбољих сликара своје генерације

9. април 2024.

имате вест?
пишите нам!