Косара Бокшан, инспирисана Француском

Изложени цртежи настали су шездесетих година прошлог века у Паризу – уметничкој метрополи у којој је ова сликарка живела и стварала, а неки од ових радова представљају скице за њен најважнији и најкомплекснији циклус слика „Жене-планине”.

Сликарство је почела да учи код Младена Јосића и Зоре Петровић, а Академију након рата уписала је у класи Ивана Табаковића, међу чијим су студентима били и оснивачи Задарске групе. 

На питање да ли можемо рећи да је оснивањем прве Југословенске слободне уметничке комуне, за Косару Бокшан и њеног будућег супруга Петра Омчикуса, све почело, ауторка изложбе Ана Ракић каже да су њих двоје, својим одласком у Задар, изразили противљење задатој идеологији соцреализма у веома раној фази стваралаштва. 

„Својим, на први поглед једноставним одласком на приморје и сликањем у пленеру, Задарска група се кроз отклон од академског, атељерског рада, успротивила уметничким и идеолошким начелима које је промовисала Академија. Косара Бокшан је, након повратка из Задра у Београд, заједно са својим колегама, као и професором Иваном Табаковићем, искључена са Академије. Од тог тренутка, па све до одласка у Париз 1952. године, ова сликарка чини значајне кораке у правцу откривања самосвојног сликарског израза, и то у домену лирске и експресионистичке поетике”, објашњава Ракић.

Косара Бокшан похађала је Српско-француску школу у Београду. 

Њено ставаралаштво било је инспирисанo француском уметношћу, а обликовано је пре одласка у Париз.

У њеном ликовном изразу уочавају се утицаји Матиса и Руоа – уметника чија су дела била представљена на „Изложби савремене француске уметности” у Београду, 1952. године. 

„Ја сам волела Руоа још пре одласка из Београда. Овде се одједном отворило све, цела класична уметност и Жерико, нарочито „Медузин сплав” је за мене био откриће”, забележене су речи Косаре Бокшан.

Косара Бокшан и Петар Омчикус 1952. одлазе у Париз

Та генерација младих уметника школовала код професора који су се као уметници формирали у Паризу а потом вратили махом у Београд, док је наредна генерација похитала у Париз у којем је доста њих остало и наставило свој уметнички рад.

”Супротстављањем наметнутим сликарским постулатима соцреализма, као и враћањем традиционалном – које је праћено ослобађањем од формалистичких стега уметности, сликари млађе генерације проблематизују саму суштину слике кроз естетичке и филозофске матрице”, објашњава Ана Ракић и додаје:

”Тренутак када овај сликарски пар одлази у Париз долази у послератном периоду, када се на уметничкој сцени француске престонице рађају нови покрети у модерној уметности, који резултирају истраживањима на плану сликарства материје. Боравак у уметничкој клими Париза Косари Бокшан пружа простор за еманципацију израза у правцу трансформације форме и уплива геометријске апстракције”.

Апстракција

Косара Бокшан се Париској публици представила 1954. године на Монпарнасу, сликом ”Наранџаста апстракција”. 

У интернационалној уметничкој атмосфери Париза, педесетих година ликовни језик уметнице развијао се у домену лирске и геометријске апстракције, тзв. „апстрактног пејзажизма“, гестуалног сликарства и енформела, објашњава ауторка изложбе.

“У седмој деценији, у њеном опусу запажено место имало је и фигуративно сликарство, којем припадају и изложени цртежи из фонда Поклон збирке Рајка Мамузића, који се доводе у везу са циклусом слика „Жене планине”: масивни и волуминозни облици, изведени разиграном и вештом линијом, указују на јединство човека и природе”, напомиње. 

Међу делима ове уметнице из Поклон збирке Рајка Мамузића налази се и слика Композиција – Пијани брод (1967), као и скица за то монументално фигурално дело, инспирисано, између осталог, ликовним и литерарним француским уметничким наслеђем. 

Ликовно полазиште за ово дело била је једна од истакнутих слика из опуса Саве Шумановића Пијана лађа (1927) инспирисана сликом Сплав Медузе (1818) француског романтичарског сликара Теодора Жерикоа. 

Шумановићево дело изложено је исте године на Салону независних, а репродуковано је на насловној страни уметничког часописа „ЛʼАрт Вивант”, који је Косара Бокшан могла да види у Паризу.

Овом сликом Косара Бокшан се представила француској публици на свом првом учешћу на Мајском салону у Паризу 1967. године.

Повод за настанак дела био сликаркин боравак на плажама Вела Луке на Корчули, где је са супругом Петром Омчикусом, након деценије проведене у Паризу, саградила дом и атеље.

“У Вела Луци на Корчули су 1968. године заједно организовали Међународни сусрет уметника, својеврсну летњу колонију која би кроз рад на мозаику, мултимедијални приступ и архитектуру окупила уметнике из целе Европе”. 

У оквиру Центра за културу Вела Луке и данас се чува мноштво мозаика апстрактних и фигуралних композиција познатих југословенских и европских уметника. 

“Са ове временске дистанце, може се закључити да су активности Међународног скупа трајно обележиле и обогатиле културни живот овог приморског места и допринеле његовом развоју”, закључује ауторка изложбе.