Ова изложба бави се питањем тога шта је тело, да ли је оно што видимо у огледалу, на друштвеним мрежама, у медијима, у туђим погледима или је много више – простор осећаја, идентитета, рањивости, снаге, отпора и слободе.
Одоговоре су покушали да дају новосадски средњошколци, у оквиру вишемесечног уметничког и истраживачког процеса у којем су управо млади били аутори, истраживачи и покретачи тема које их се тичу.
Полазна идеја била је да се створи простор у ком млади могу да говоре о телу, без притиска, без шаблона, без наметнутих одговора, са циљем да критички преиспитују стандарде лепоте и друштвене норме, разумеју како медији, популарна култура и историјски обрасци обликују слику тела, повежу лична искуства са ширим друштвеним и културним контекстом, развијају сопствени став, језик и визуелни израз.
Процес је био партиципативан и интердисциплинаран – млади нису били публика, већ активни учесници теоријских разговора, анализа и дискусија, које су се преплитале са практичним уметничким радом у медијима фотографије, видеа, цртежа, перформанса, поезије, сликарства и инсталације.
Изложени радови говоре о лепоти и ружноћи, идентитету и различитости, притисцима и очекивањима, покрету, спорту, моди и медијима, несигурности, снази и потреби за прихватањем.
Учесници пројекта су ученици Школе за дизајн „Богдан Шупут“ Јована Раилић, Анастасија Марија Божовић, Александра Бојанић, Драгана Ђорђевић, Олгица Ловрић, Лука Алексић, Валерија Илиевска, Николина Плавшић и ученици Гимназије „Светозар Марковић“ Уна Лечић, Леа Вујков и Софија Сафијанова.
Отварање изложбе ће употпунити музички наступ ди-џеја Зхаруља.
Изложба ће моћи да се погледа на другом спрату сталне поставке РеВИЗИЈА колекције Галерије Матице српске у Соби за препуштање уметности до 31. марта.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.