Крцко Орашчић – балет за децу и оне који би желели да то опет буду

Од када је балет, Петра Иљича Чајковског, „Крцко Орашчић“ пре око 130 година први пут изведен, у Маријинском Театру у Санкт Петербургу, убрзо је постао синоним за божићне а касније и новогодишње празнике.

културе.рс • 25. децембар 2023.

Фото: Миомир Ползовић

Бајку „Крцко Орашић и Краљ мишева“, написао је Ернст Теодор Амадеус Хофман и први пут објавио у Берлину 1816. године. Тридесет година касније, Александар Дима Старији препричао ју је у француском маниру, да би је пред крај 19. века Петар Иљич Чајковски преточио у музику.

На балетску сцену поставио га је чувени Маријус Петипа, француско – руски балетан и кореограф, отац класичног балета.

На сцени су били сви ученици позоришне школе императорске трупе, а балет је тада добио нову традицију изласка малих извођача на сцену.

Сви млади извођачи добили су од Чајковског по кутију бомбона.

Први пут је на премијери овог балета засвирала челеста, инструмент непознат у тадашњој Русији, минијатурни клавир који уместо струна има металне плочице. Желећи да публици приреди изненађење, Чајковски, који је лично овај инструмент донео из Париза, држао је то у тајности. У својој намери је и успео.

Када је Николај Сергејев, главни редитељ балетске трупе Маријинског Театра напустио Русију након Октобарске револуције, понео је са собом 27 снимака Петипових представа и партитуре, које се чувају на Харвардском универзитету.

Тако је ова фантазија на божићну тему „извезена” из Русије, и постала популарна у целом свету.

Фото: Миомир Ползовић

Вилински сан од играчака и слаткиша

Испред јелке у божићној или новогодишњој ноћи у току је прослава на коју стиже Дроселмајер, кум девојчице Кларе. Дроселмајер бави се прављењем играчака и на забаву он доноси свој магични ковчег пун играчака, међу којима се налази и један дрвени Крцко Орашчић.

Уз помоћ лутака он почиње да прича бајку о Крцку Орашчићу и Шећерној вили, који су некада давно, баш као у свим бајкама, живели заљубљени у далеком Краљевству слаткиша.

Краљица мишева Ратилда, која није била ни заљубљена, ни лепа, решила је да Шећерној вили украде лепоту, али ју је Принц Крцко спречио у томе.

Из освете она га претвара у ружног дрвеног Крцка Орашчића и љубави између њега и виле дође крај.

Док дрвени Крцко, сада већ поломљен испод јелке, чека Кларину помоћ, забава се завршава и сви одлазе на спавање.

Клара чврсто решена да му помогне, враћа се у мрачни салон и тек тада права бајка у тој чаробној ноћи почиње.

Одједном оживљава све, појављују се зла краљица Ратилда и њени велики страшни мишеви. Играчке оживљавају, а Клара храбро уз помоћ чаробног штапића и његове магије уништава злу краљицу и ружни дрвени лутак постаје прави принц.

Све остало, вилински бајковито наставља се  у Краљевству слаткиша, али изненада долази Дроселмајер и опомиње Клару да треба да крене кући.

Све је то био само сан, али сан који се сања једино на божићну или новогодишњу ноћ.

Фото: Миомир Ползовић

Зашто баш Крцко Орашчић

„Крцко Орашчић“ је бајка настала на немачком тлу, а у Немачкој се дуго веровало да ораси доносе срећу и чувају дом.  Традиционално су се јели током зимских месеци а за њихово крцкање била је потребна нека справица.

Уместо металних почеле су да се праве дрвене крцкалице разних облика, које су у 17. веку добиле облик војника.

Image by Hermann Traub from Pixabay

Највећу улогу у томе имао је Кристјан Стејнбајх, познат као Краљ орашчића, а ове крцкалице које су касније постале искључиво ручно рађене дрвене лутке веселих боја и данас су популарне и верује се да кући доносе мир и слогу.

Крајем 19. века популарност „Орашара” проширила се ван граница Немачке али је тек након Другог рата доживела светку славу када су амерички војници ове симпатичне дрвене играчкице, као сувенире, носили кући.

Тешко је замислити новогодишње и божићне празнике без ових симпатичних, веселих војника који су славу стекли и захваљујући чудесном балету „Крцко Орашчић”.

Фото: Бранислав Лучић

Три балета Петра Илича Чајковског

Основе либрета за сва три балета која је компоновао Чајковски су бајке и народне приче.

„Лабудово језеро“, наручио је управник Бољшој театра 1875. године а премијерно је изведен две године касније. Нажалост публика , ненавикнута на овакву музику за балет а и због не баш најбоље кореографије, није овај балет најбоље примила. 

Захваљујући сјајној кореографији Маријуса Петипе и Лева Иванова, који су овај балет поставили у Маријинском театру у Санкт Петербургу, а која је основа свих кореографија до данас, балет доживљава велики успех, нажалост тек након смрти Чајковског.

Фото: Миомир Ползовић и Никола Брадоњић

Данас најпопуларнији и најизвођенији балет на свету „Крцко Орашчић”, такође је наручено дело за Маријински театар, након успеха балета „Успавана лепотица”. Ненадмашну кореографију урадио је такође Петипе у сарадњи са Ивановим.

„Успавана лепотица” , инспирисана је истоименом бајком Шарла Пероа и Браће Грим. Овај балет премијерно је изведен 1890. године у Маријинском театру. 

За разлику од претходна два, овај балет је изведен још 1829. године у Паризу, у кореографији тада познатог играча и кореографа Жана Омера, на музику француског композитора Фернанда Хеснова.

Фото: Миомир Ползовић

Чајковски  својом музиком а Петипа и Иванов својим кореографијама, које су остале основа свих кореографија сва три балета,  успели су да за сва времена преточе чаробан свет бајки, ту непрестану борбу добра и зла обавијену фантазијом у балет.

Сва три балета налазе се на репертоару Српског народног позоришта у Новом Саду.

#балет #Крцко Орашчић #Нови Сад #Српско народно позориште

теме >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Дон Кихот: Роман овековечен балетом

27. март 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Недеља шпанског језика у Новом Саду: Стручни скупови, радионице и предавања

13:15

сећања >

За њега су говорили да је ”неморалан и саблажњив”, а запамћен је као један од најбољих сликара своје генерације

9. април 2024.

имате вест?
пишите нам!