О овој теми говориће мср Наталија Стокановић из Музеја Српске православне цркве у Београду.
У Музеју Српске православне цркве у Београду чува се највећи број реликвија светитеља чије су мошти чуване или се и даље чувају у фрушкогорским манастирима: чланова светородне лозе Бранковића, Светог цара Уроша V Немањића, Светог кнеза Лазара, Светог Стефана Штиљановића и Светог Теодора Тирона.
Вековима се око њих водио и градио богат духовни живот Срба, још пре Сеоба, а посебно од 1690. године у Аустријској, односно Аустроугарској царевини, чврсто формирајући православну сакралну топографију на широкој територији Карловачке митрополије, над којом је српски патријарх имао јурисдикцију.
Око њих је вековима формирана духовна територија, која је 1918. године постала и носилац српске државности.
Духовна територија Карловачке митрополије била је много шира, али управо су се Банат, Бачка, Барања и Срем, са Сремским Карловцима као седиштем српског патријарха и фрушкогорским манастирима, по завршетку Великог рата и распаду Аустроугарске монархије, отцепили од Угарске и присајединили Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
Предавање ће допринети осветљавању улоге моштију светитеља и реликвија као једног од чинилаца у овом вишевековном државотворном процесу.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.