Емилија Поповић рођена је у Лозници 20. марта 1996. године, где је завршила основну и средњу школу.
Основне и мастер студије српске књижевности завршила је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.
Њен мастер рад Мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића, добио је прву „Бранкову награду Матице српскеˮ.
Од 2021. године студенткиња је докторских студија на истом факултету.
Писала је о међуратном драмском стваралаштву, али и о савременој драми и прози, најчешће у контексту усмене књижевности и мита.
Писала је песме, критике и есеје. Низ њених научних радова је објављен у периодичним публикацијама и зборницима.
Емилија је дала велики допринос изучавању драмских дела Момчила Настасијевића, што потврђује и њена књига „Упола сазданиˮ, која је објављена у оквиру библиотеке Прва књига Матице српске 2024. године.
Редовни члан Матице српске је од 2021. године, а члан сарадник од 2024. године.
Осим за писање, одликовао ју је изузетни дар за глуму и певање, стога је била несвакидашњи спој научника и уметника.
О Емилијиним делима говориће изучаваоци књижевности и књижевни ствараоци.
Ленка Настасић и Сања Перић говориће о Еминој књизи „Упола сазданиˮ, док ће о Емином есејистичком погледу на драму у контексту драме „Мали ратови и кабине Зареˮ, говорити њена ауторка, драмска списатељица и сценаристиња Вида Давидовић.
О поезији Емилије Поповић говориће Павле Зељић, а одломке из Емине књиге, есеја, као и песме читаће њени пријатељи.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.