Ово предавање које је део програма изложбе „Књиге Павла Бељанског: од београдског салона до музејске збирке“, представиће богати читалачки свет Павла Бељанског, у који имамо увид преко његове збирке књига сачуване у Спомен-збирци Павла Бељанског.
У колекцији књига дародавца и оснивача Спомен-збирке поред стручне литературе налази се и немали број наслова из белетристике, од којих многи спадају у врхунска дела светске књижевности, попут Сервантесовог „Дон Кихота“ и „Злочина и казне“ Достојевског.
У складу са својим позивом, дипломата Бељански био је окренут и биографијама и мемоарима познатих и славних људи, у којима је проналазио приче сличне онима у којима је вероватно и сам учествовао боравећи у немирним политичким временима.
За њега је нарочито била важна проблематика Достојевског којем је посветио највише пажње, о чему сведочи многа пропратна литература коју је користио за тумачење дела великог руског писца.
Тумачење литературе читаоца увек је и покушај да се осветли његов лик, те ће анализа ових дела уједно представљати и једно ново осветљене Павла Бељанског.
Изложба „Књиге Павла Бељанског: Од београдског салона до музејске збирке“ ауторке Милице Орловић Чобанов, представљена је колекција књига дародавца и оснивача Спомен-збирке Павла Бељанског, коју су заједно са другим личним предметима његови наследници поклонили Спомен-збирци након дародавчеве смрти.
Збирка књига једна је од осам значајних музејских целина, поред збирке антологијских дела југословенске модерне уметности 20. века, по којој је Спомен-збирка и позната широј јавности.
Библиотека Павла Бељанског са 400 јединица, скоро у целости обухвата књиге из периода од средине 18. до средине 20. века.
Највећи број књига је из области историје, историје уметности и књижевности, те права и дипломатије као поља стручног интересовања дипломате Павла Бељанског.
Нада Савковић
филолог
Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.
Владимир Бајић
”Градитељи Новог Сада”
”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.