Изложба истражује светлост као примарни елемент који обликује простор и усмерава однос посматрача према архитектонској форми.
Кроз фотографије, цртеже и литографије , ауторка се фокусира на граничне и амбијенталне сегменте у којима светлост постаје основни носилац композиције.
Уместо приказа целине, пажња јавности биће усмерена на детаље у којима се форма постепено раствара у светлосни однос, атмосферу и дубок осећај присутности.
Полазећи од фрагмената сакралне и савремене архитектуре, радови испитују односе светлости, сенке, ритма, транспарентности и дубине кроз издвајање детаља попут прозора, сводова, купола и ниша.
Сама реч „лиминалност” у контексту ове изложбе означава стање прелаза између физичког простора и унутрашњег доживљаја , док назив „све(тло)ст” упућује на нераскидиву везу између спољашњег опажаја и унутрашњег искуства посматрача.
Теодора Пендић (рођена 2000. године у Панчеву) завршила је основне (2022) и мастер студије (2023) на Графичком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду, у класи професора Адама Пантића.
Од 2023. године похађа докторске академске студије на истом одсеку , а као стипендиста Докторских академских студије Републике Србије ангажована је и као сарадница.
Од 2020. године активно излаже у земљи и региону – иза себе има преко 30 колективних и шест самосталних изложби , а добитница је и престижне Награде ФЛУ за графику (2023).
Изложба ће за посетиоце бити отворена од 22. маја до 5. јуна.
Улаз је слободан.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.