Нови Сад, град у коме су се током два века преплитале културе, идеје и уметнички изрази, био је и остао једно од кључних места развоја фотографије у Србији.
Од првог огласа Георгија Кнежевића 1854. године, све до средине 20. века, фотографски атељеи у овом граду нису били само места техничке репродукције стварности већ и простори у којима се градила визуелна историја, бележила интимна и јавна сећања и обликовала свест о идентитету заједнице.
Изложба „Лица града Новог Сада 1854–1954.” обухвата фотографије из фонда Завичајне збирке Градске библиотеке у Новом Саду, које су систематски сакупљане дужи низ година; најчешће посредством антиквара, али и у виду поклона од грађанства.
Изложба је замишљена као својеврстан преглед, који омогућава да се сагледају континуитет, разноликост и динамика фотографске праксе у граду, као и да се препознају појединци чије дело представља темељ рада будућих генерација.
Изложба ће бити отворена до 20. јануара 2026. године.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.