Ово издање доноси јединствену, личну и уметнички обликовану причу о граду, његовим слојевима и сећањима која нестају пред нашим очима.
О књизи ће говорити Корана Боровић у име издавача, др Тијана Палковљевић Бугарски, др Дарко Полић и Мирослав Стајић, док ће разговор модерирати Виолета Ђерковић.
Текстови сабрани у књизи настајали су као медитативни записи, првобитно објављивани на друштвеним мрежама, као својеврсни ламенти над нестајањем урбаног наслеђа.
Кроз есеје, аутор бележи личне доживљаје и утиске, комбинујући носталгију, уметнички сензибилитет и историјске чињенице.
Посебно место у овим записима заузимају детаљи архитектуре – маскерони, гирланде, капители, рељефи, витражи, капије и кровови, са којима аутор успоставља тихи, свакодневни дијалог.
Управо из тих „разговора“ настају приче које воде у простор имагинације и памћења.
Сам наслов „Memento urbi” упућује на пролазност материјалног и опомиње на значај очувања културног наслеђа. Књигу прате црно-беле фотографије које је аутор бележио током својих шетњи, као документе једног времена, док се на самом крају налази и избор колорних фотографија града аутора Мартина Цандира, међу којима су и призори који данас више не постоје.
Током промоције, публика ће имати прилику да погледа пројекцију фотографија Мартина Цандира, као и изложбу одабраних уметничких радова Данила Вуксановића, посвећених граду који се мења и нестаје кроз различите фазе његовог стваралаштва.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.