Данас у 17 часова, у изложбеном простору у сутерену Галерије, посетиоце очекује пројекција филма „Андреј Тарковски – филм као молитва”.
Реч је о документарном филму из 2019. године, режираном од стране Андреја Тарковског млађег, сина једног од највећих руских синеаста свих времена.
Филм је заснован на оригиналним аудио и видео-записима и нуди јединствена размишљања о уметности, вери, смислу живота и осталим круцијалним темама којима се уметник бавио у својим филмовима.
Филм је на руском језику, са преводом на енглески.
Посетиоцима је доступна стална галеријска поставка, у којој су изложена дела тридесет пет уметника прве послератне генерације.
Публика ће имати прилику да погледа слике Бошка Петровића, Миодрага Миће Поповића, Еде Муртића, Љубинке Јовановић Михаиловић, Александра Луковића и осталих уметника чије је стваралаштво обележило југословенску послератну уметност.
У доњем простору Галерије изложен је сегмент пејзажног сликарства из збирке Рајка Мамузића.
У изложбеним салама на првом нивоу Галерије доступна је изложба цртежа и слика младог ваљевског сликара Жељка Виторовића „Слика нашег доба”.
У стваралаштву овог уметника преовлађују дехуманизовани виртуални простори испуњени симболима из сфере дигиталних комуникација, са протагонистима андроидима и машинетама, представљајући, уједно, непрестана искушења данашњице: брз темпо живота и протока информација, људско отуђење, нове начине комуникације и рада.
Ауторски тим изложбе чине кустоскиња Ирма Микеш и ликовни уредник Бранко Јанковић.
Улаз на све програме је бесплатан.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.