Михајло Пантић објавио је пет нових књига које, свака на свој начин, представљају све оно чиме се бавио наш познати писац, критичар и универзитетски професор у пензији током своје богате стваралачке каријере, што је основни разлог што Културни центар Војводине „Милош Црњански“ организује програм „Уметник у фокусу“ посвећен управо њему.
У програму ће, поред Михајла Пантића, учествовати и Драган Бабић, књижевни критичар који је приредио неколико књига о стваралаштву Михајла Пантића.
Уредница и модераторка програма је Гордана Нонин.
У програму ће бити представљене поменуте нове књиге: „Пут ка песми“, Повеља, Краљево; „Од читања до читања“, КОВ, Вршац; „Пред лицем епохе“, Библиотека града Београда – студија о књижевном стваралаштву Данила Киша; „Не могу да се сетим једне реченице“, шесто издање, Архипелаг, Београд – 77 прича са 25 нових, први пут објављених, као и „Основе модерног српског приповедања“, ЈП „Службени гласник“, Београд.
Михајло Пантић (Београд, 1957) српски је књижевник, критичар и универзитетски професор у пензији.
Био је уредник у више издавачких кућа (Матица српска, Филип Вишњић, Откровење, Албатрос плус) и више листова и часописа (Књижевна реч, Књижевне новине, Летопис Матице српске, Сарајевске свеске).
Тренутно је главни уредник Књижевне општине Вршац.
Члан је Српског ПЕН центра, Српског књижевног друштва и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ у Београду.
Био је стални критичар Наше борбе, Политике, Времена, Данаса, НИН-а и сарадник готово свих књижевних часописа који су излазили и даље излазе у Србији и региону.
За своје прозне, критичке, есејистичке и теоријске књиге награђен је са више од 20 награда, од којих су најзначајније, између осталих, „Милан Богдановић“, „Станислав Винавер“, Андрићева награда, „Бранко Ћопић“, „Сретен Марић“ и друге.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.