О овој теми говориће музејска саветница Музеја примењене уметности у Београду Драгиња Маскарели, у оквиру пратећг програма изложбе „Било једном у Београду… Свет Видосаве Ковачевић“.
Уметнички и животни пут сликарке Видосаве Ковачевић одредила је у великој мери њена припадност свету грађанског Београда с краја 19. и почетка 20. века.
Фотографије Видосаве и њеног окружења, као и поједини портрети које је насликала, сведоче о важној улози моде у визуелизацији грађанских идеала тога времена.
Одећа фотографисаних и портретисаних личности усклађена је са актуелним европским модним трендовима, при чему елегантне и одмерене одевне комбинације употпуњују гламурозни детаљи попут предимензионираних и богато украшених женских шешира.
За историју моде и грађанске репрезентације у Србији посебну важност има венчана хаљина Видосавине мајке Драге, коју је 1878. године носила на венчању са њеним оцем, угледним историчарем, политичарем и интелектуалцем Љубомиром Ковачевићем и која се данас чува у збирци Музеја примењене уметности у Београду.
Улаз је слободан.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.